Predstavnik jedne od uticajnih evropskih država postavio je pitanje crnogorskom predsedniku Jakovu Milatoviću o tome da li crnogorske institucije preduzimaju bilo kakve mere u vezi sa optužbama da je bivši šef države Milo Đukanović umešan u krijumčarenje cigareta. Milatović je potvrdio da je razgovarao sa zvaničnikom, ali nije želeo da otkrije više detalja, naglašavajući da je reč o osobi koja prati političke procese na Balkanu već tri decenije.
Optužbe protiv Đukanovića za šverc cigareta traju već više od dve decenije, još od devedesetih godina prošlog veka. On je sve te navode odbacio, smatrajući ih podmetanjima svojih političkih protivnika. U nedavnom intervjuu, Đukanović je izjavio da nije bio uključen u šverc, već da su te optužbe rezultat aktivnosti obaveštajnih agencija iz Beograda i Evropske unije, koje su, prema njegovim rečima, želele da odvrate Crnu Goru od nezavisnosti.
Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene, godinama je optuživao Đukanovića da je bio ključni arhitekta međunarodnog šverca cigareta. Medojević je istakao da se situacija pogoršava, posebno posle 2020. godine, kada je Đukanović navodno preuzeo kontrolu nad svim institucijama sistema, uključujući Agenciju za nacionalnu bezbednost, tužilaštvo i sudove. On je naglasio da je šverc duvana bio državni projekat, koji je funkcionisao uz znanje i direktan interes tadašnje vlasti.
Istraga vođena u Italiji, u gradovima Bariju i Napulju, zbog šverca cigareta povezanih sa Đukanovićem nije dovela do podizanja optužnice. Đukanović je tvrdio da tužilaštvo nije imalo dovoljno dokaza, dok su iz tužilaštva u Bariju izjavili da su morali da obustave postupak zbog njegovog državnog imuniteta. Godinama su trajali postupci protiv grupe crnogorskih i srpskih državljana povezanih s njim, ali su svi optužbe na kraju odbacili.
Prema rečima analitičara, Đukanović i njegovi saradnici iskoristili su nestabilnost devedesetih godina da uspostave krijumčarske rute. Ogromne količine novca stečene švercom završavale su na tajnim računima u ofšor zonama, koristeći se za finansiranje Đukanovićeve političke moći i kupovinu uticaja. Čak i nakon pada njegove vlasti 2020. godine, šverc cigareta iz Crne Gore se nije zaustavio. U samo 15 dana iz Luke Bar isporučeno je 94 šlepera cigareta, što iznosi 940 tona, a u tom poslu, uz saglasnost tadašnje vlade premijera Zdravka Krivokapića, zaradilo se između 25 i 30 miliona evra.
Ove navode Medojević je izneo bez ikakvih demantija, ističući ozbiljnost situacije. I dalje se postavlja pitanje kako će crnogorske institucije reagovati na nova saznanja i optužbe koje dolaze iz inostranstva. U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a politička scena u Crnoj Gori neizvesna.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je transparentnost i odgovornost institucija ključna za očuvanje vladavine prava i poverenja građana u vlast. Istrage o švercu i organizovanom kriminalu moraju biti sprovedene bez obzira na političke implikacije, kako bi se osiguralo da se pravda sprovodi i da se spreči dalja korupcija.
U ovom kontekstu, Milatović se suočava s izazovom da dokaže da su crnogorske institucije spremne da se bore protiv korupcije i šverca, te da ne popuste pod pritiskom političkih interesa. Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i da li će doći do pravnih akcija protiv nekadašnjeg predsednika Đukanovića.
