U prvom tromesečju 2026. godine, Hrvatska je zabeležila izuzetno visok rast cena zakupa stambenog prostora, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku. Cene zakupa u Hrvatskoj porasle su za čak 21,9 odsto u odnosu na prosečne vrednosti iz 2025. godine, dok je Bugarska sa rastom od 6,4 odsto na drugom mestu, a Grčka sa pet odsto na trećem. Ovi podaci ukazuju na ozbiljne promene na tržištu nekretnina u Hrvatskoj, koje se nastavljaju već nekoliko meseci.
Statističari su izračunali ovaj rast na osnovu „stvarnih plaćanja za zakup stambenog prostora“, koji se koristi kao deo Harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP). Ovaj indeks je ključan za merenje inflacije unutar evrozone i Evropske unije. Na nivou EU, prosek rasta zakupa u prvom tromesečju iznosio je 1,8 odsto, dok je Slovenija jedina zemlja koja je zabeležila pad, i to od 0,9 odsto. U Finskoj su cene ostale na nivou prošlogodišnjeg proseka.
U Hrvatskoj, cene zakupa stambenog prostora kontinuirano rastu otkako su u avgustu prošle godine zabeležile porast od skoro 40 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. U julu 2025. godine, povećanje je bilo minimalno, samo dva odsto. Ovaj trend se nastavlja i u prva tri meseca 2026. godine, kada su cene zakupa porasle za 39,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Podaci iz HICP-a takođe pokazuju da se rast cena zakupa nastavio u aprilu i maju, sa povećanjem od 39,5, odnosno 40 odsto u odnosu na iste mesece prethodne godine. Ova situacija ukazuje na to da tržište nekretnina u Hrvatskoj doživljava značajne promene, koje su uticale na dostupnost stambenog prostora za mnoge građane.
Rast cena zakupa može imati razne uzroke, uključujući povećanu potražnju za stanovima, smanjenje ponude zbog niskog nivoa gradnje novih stambenih objekata, kao i ekonomske faktore kao što su inflacija i rast plata. Takođe, promena u načinu života i povećana mobilnost ljudi, posebno nakon pandemije, može doprineti rastu potražnje za stanovima u urbanim sredinama.
Ovakva situacija može imati ozbiljne posledice po građane, posebno one sa nižim primanjima, koji se suočavaju sa sve većim teškoćama u pronalaženju pristupačnog stambenog prostora. Povećanje cena zakupa može dovesti do povećanja broja ljudi koji se odlučuju za stanovanje u delovima grada sa nižim cenama, što može uticati na demografsku strukturu i razvoj tih područja.
Vlade i lokalne vlasti u Hrvatskoj suočavaju se sa izazovom kako da reše problem rasta cena zakupa, a neki od mogućih pristupa uključuju povećanje gradnje novih stambenih objekata, pružanje subvencija za iznajmljivanje, kao i regulaciju tržišta zakupa kako bi se obezbedila veća dostupnost stambenog prostora.
U međuvremenu, građani će morati da se prilagode ovim promenama, a mnogi će se verovatno suočiti sa izazovima u finansiranju svojih stambenih potreba. Ova situacija može uticati na celokupno društveno stanje u zemlji, a rešenja će biti potrebna kako bi se obezbedila stabilnost tržišta nekretnina i dostupnost stambenog prostora za sve građane.
Hrvatska se tako nalazi u situaciji koja zahteva pažljivo razmatranje i akciju kako bi se prevazišle teške posledice rasta cena zakupa stambenog prostora. Borba za pristupačno stanovanje postaje sve važnija tema, kako za pojedince, tako i za društvo u celini.
