Kada se govori o luksuznim hotelima, često se zaboravlja da cena noćenja od 500 evra ne pokriva samo sobu i doručak. Gosti obično ne razumeju da ovu cenu čini niz „nevidljivih“ usluga koje su neophodne za funkcionisanje hotela. U suštini, novac koji gosti troše na luksuzne hotele pokriva veliki broj zaposlenih, održavanje brenda i infrastrukturu koja mora raditi besprekorno.
Prema analizi ugostiteljske kompanije „HotelData“, troškovi radne snage predstavljaju najveći deo budžeta luksuznih hotela. Naime, u hotelima sa pet zvezdica, gost često ne vidi sve zaposlene koji rade na njegovoj usluzi. Iza svake rezervacije stoji tim koji se sastoji od osoblja na recepciji, tehničkog održavanja, kuhinje, wellness osoblja, i mnogih drugih. U luksuznim hotelima, odnos broja zaposlenih prema broju soba je značajno viši nego u standardnim hotelima, što je ključno za obezbeđivanje visokog standarda usluge.
Analize pokazuju da troškovi radne snage čine između 30 i 35 procenata ukupnih operativnih troškova hotela. To znači da značajan deo novca koji gosti plaćaju zapravo odlazi na zaposlene koje nikada neće sresti.
Jedna od specifičnosti luksuznih hotela je ta što oni imaju velike fiksne operativne troškove, čak i kada su njihovi kapaciteti poluprazni. Za razliku od apartmana koji zarađuju samo kada su gosti prisutni, luksuzni hoteli moraju da pokrivaju troškove kao što su energija, održavanje i administracija, bez obzira na broj gostiju. Na primer, bazen mora biti zagrejan i kada ga niko ne koristi, a klima uređaji rade neprekidno.
Prema računovodstvenim standardima, komunalni troškovi luksuznog hotela često čine oko 6 do 8 procenata operativnog budžeta. Kada gosti borave u hotelu sa pet zvezdica, oni plaćaju i brend koji hotel predstavlja. Vlasnici hotela koji posluju pod poznatim međunarodnim imenima plaćaju razne naknade, uključujući i pravo korišćenja brenda, pristup globalnim rezervacionim sistemima i marketinške fondove. Ove naknade mogu dostići između 8 i 12 procenata ukupnog prihoda hotela.
U praksi, kada gost plati 500 evra za noćenje, deo tog novca odlazi na održavanje globalnog sistema koji omogućava da hoteli u različitim delovima sveta izgledaju prepoznatljivo i pružaju sličan nivo usluge.
Kako se troškovi u luksuznim hotelima kreću, teško je dati univerzalan odgovor, jer to zavisi od lokacije, tipa hotela i popunjenosti. Međutim, okvirna slika troškova može izgledati ovako:
1. Značajan deo odlazi na plate i osoblje.
2. Operativni troškovi uključuju energiju, vešeraj, održavanje i hranu.
3. Deo troškova odlazi na marketing, rezervacione platforme i distribuciju.
4. Poznati lanci hotela imaju dodatne troškove zbog franšiza i programa lojalnosti.
5. Deo novca se mora odvojiti za obnovu enterijera i opreme.
Na kraju, profit vlasnika je ono što ostaje nakon što se pokriju svi ti troškovi. Kada gost plati 500 evra za noćenje i doručak, on zapravo kupuje čitavu „malu fabriku“ koja radi kako bi opravdala luksuz koji nudi.
U zaključku, luksuzno hotelijerstvo je kompleksan sistem koji zahteva visok nivo organizacije i ulaganja, tako da gosti ne plaćaju samo za sobu, već za širok spektar usluga i infrastrukture koja stoji iza svakog boravka.
