Ako je pre više miliona godina na Zemlji postojala napredna civilizacija koja je koristila energiju, pitanje koje se postavlja je da li bismo danas mogli da prepoznamo njene tragove. Da li bi ti tragovi ostali u geološkom zapisu naše planete? Astrobiolog Adam Frenk i naučnik NASA Gevin Šmit su u 2018. godini predstavili svoju „Silurijsku hipotezu“, istražujući mogućnost da su nekada postojale napredne civilizacije koje su na kraju same sebe uništile, baš kao što to danas čini čovečanstvo.
Silurijska hipoteza ispituje da li su sve tehnološki napredne civilizacije osuđene na propast, ili postoji mogućnost da opstanu milionima godina. Frenk naglašava da je ova tema veoma relevantna u trenutku kada se suočavamo sa klimatskim promenama uzrokovanim ljudskim delovanjem. Njihov rad se oslanja na istraživanja iz 2017. godine, kada je Frenk postavio pitanje da li bi svaka napredna civilizacija neizbežno izazvala klimatske promene. Šmit ga je izazvao pitanjem „Kako to znaš?“, što je otvorilo put za dalja istraživanja.
Jedan od ključnih trenutaka u njihovom istraživanju je bio pre oko 55 miliona godina, kada je klimatski sistem planete potpuno izmakao kontroli. Globalna temperatura je porasla za više od 8 stepeni Celzijusa, što je dovelo do urušavanja ekosistema. Ovaj period, poznat kao Paleocensko-eocenski termalni maksimum, mogao je biti uzrokovan velikim vulkanskim erupcijama ili iznenadnim oslobađanjem metana, ali pravi uzrok ostaje nepoznat.
Šmit je bio posebno zainteresovan za sličnosti između tog perioda i današnje situacije, u kojoj ljudi takođe povećavaju globalnu temperaturu i ubrzavaju izumiranje vrsta. Pored toga, postavlja se pitanje kako bismo mogli da identifikujemo tragove prošlih civilizacija, ako su one ikada postojale. Danas je samo oko jedan odsto Zemljine površine urbanizovano, što znači da bi ostaci ljudskih građevina mogli nestati relativno brzo.
Osim toga, tokom miliona godina Zemlja neprekidno menja svoj oblik; tektonske ploče se pomeraju, vulkani eruptiraju, a erozija preoblikuje kopno. Najstarije očuvano kopneno područje na Zemlji, pustinja Negev, stara je samo oko 1,8 miliona godina. Istraživači su se fokusirali na fosile kao potencijalne tragove, ali je samo mali deo životinjskih vrsta fosilizovan, a još manji broj fosila je ikada otkriven.
Frenk i Šmit su razmatrali moguće hemijske tragove koje bi ostavile prethodne civilizacije. Hemijski sastav slojeva u Velikom kanjonu može pružiti uvid u to kakav je bio sastav planete u različitim periodima. Ako bi neka civilizacija promenila hemiju Zemlje, slične promene mogle bi se zabeležiti i danas.
Međutim, Frenk ističe da cilj njihovog rada nije bio da dokažu tačnost Silurijske hipoteze, već da otvore raspravu o mogućim tragovima koje bi trebalo istražiti. Iako su objavili studiju u koju ni sami ne veruju, smatraju da ona ne može biti potpuno odbacena.
Jedan od naučnika koji je komentarisao ovu hipotezu je geolog i paleontolog Jan Zalaševič, koji smatra da je ideja izuzetno podsticajna, ali da su autori možda potcenili razmere ljudske intervencije u prirodu. U svakom slučaju, ova hipoteza nas podseća na važne lekcije o dugovečnosti tehnološki naprednih civilizacija.
Frenk se pita da li smo dovoljno pametni da se suočimo sa klimatskim posledicama koje naša tehnologija izaziva. Postavlja se pitanje da li smo samo još jedan eksperiment koji je planeta sprovela, koji će na kraju propasti. Istraživanje ovih pitanja može nam pomoći da bolje razumemo ne samo našu prošlost, već i budućnost čovečanstva.
