Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, nedavno je objavio da su u Kinu izvezene dve pošiljke meda, ukupne težine 2.700 kilograma. Ovaj med potiče iz pogona „Naš med“ u Rači, čiji su pčelari dobili podršku opštine Rača i države kako bi uspostavili proizvodnju.
Živadinović je istakao da je ovo prvi pogon u Srbiji koji je dobio registraciju za izvoz meda na kinesko tržište, naglašavajući da je ceo proces realizovan uz značajnu podršku države. Prema njegovim rečima, mnogi proizvođači iz Evropske unije su pokušavali da uđu na ovo tržište, ali nisu uspevali. Srbija je, zahvaljujući potpisanim ugovorima sa Kinom, uspela da izveze svoje prve količine meda.
On se nada da će izvoz meda nastaviti da raste i da će na kinesko tržište u budućnosti odlaziti sve veće količine domaćeg meda. To bi imalo značajan uticaj na srpsku ekonomiju, s obzirom na to da je Srbija mali proizvođač na globalnom tržištu. Živadinović i dalje smatra da bi, ukoliko izvoz krene u većim količinama, otkupna cena meda mogla da poraste za 30 do 50 procenata.
Trenutne otkupne cene su veoma niske, što predstavlja veliki problem za pčelare. Na primer, otkupna cena uljane repice iznosi samo 1,8 evra, što je nedovoljno da pokrije troškove proizvodnje, koji stalno rastu. Dok kilogram meda na malo može dostići cenu od 1.500 dinara, domaća potražnja nije dovoljna, što pčelare prisiljava da deo meda prodaju na veliko za izvoz.
Živadinović je ukazao na to da su troškovi ove godine dodatno povećani zbog visokih cena goriva, što je posebno teško za pčelare koji sele košnice na različite paše. Troškovi prevoza su značajni i, prema njegovim rečima, pčelari godišnje troše hiljade evra na gorivo kako bi obezbedili optimalne uslove za svoje pčele.
U cilju smanjenja troškova, pčelari su tražili od države da reguliše registraciju pčelarskih vozila, što je konačno odobreno. U toku su izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja koje bi trebalo da olakšaju registraciju vozila koja se koriste isključivo za prevoz pčela.
Nelojalna konkurencija, odnosno uvoz proizvoda koji se prodaju kao med, takođe predstavlja veliki problem za domaće proizvođače. Živadinović tvrdi da takvi proizvodi masovno završe na policama prodavnica, što otežava plasman pravog meda. Prema istraživanjima, na tržištu u Evropi i Srbiji, čak 80 procenata meda može biti falsifikovano.
Trgovci često prioritetizuju cenu proizvoda nad kvalitetom, što dovodi do uvoza jeftinih zamena koje prolaze osnovne analize. Živadinović je istakao da pravi med košta mnogo više u proizvodnji, ali se na tržištu prodaje po ceni koja je često niža od cene pravog meda.
Osim toga, Živadinović je naveo primer jednog od najvećih domaćih megamarketa koji ne prodaje med Saveza pčelarskih organizacija Srbije, uprkos pokušajima pčelara da se nađu na njegovim rafovima. U analizi tog trgovinskog lanca otkriveno je da se na policama nalaze brojni falsifikati, dok se trgovci često odlučuju za proizvode koji donose veću zaradu.
U svetlu svih ovih izazova, pčelari pozivaju na ozbiljnije regulacije kako bi se zaštitili domaći proizvođači i obezbedio pravedniji odnos na tržištu. Živadinović naglašava da je važno da se javnost informiše o kvalitetu meda i da se podrže domaći proizvođači koji se bore sa nelojalnom konkurencijom.
