Knjiga „Grenland: Zaleđeno srce planete“ predstavlja mnogo više od običnog putopisa. Ona je svedočanstvo o boravku na brodu koji se probija kroz arktički led, o šetnjama kroz hiljade kilometara belog bespuća i upoznavanju kulture srčanih Inuita. Autor ovog dela, poznati književnik, putopisac i pustolov Viktor Lazić, u razgovoru za Euronews Srbija otkrio je šta ga je inspirisalo da napiše obimno delo od preko 500 stranica posvećeno najvećem ostrvu na svetu.
Mnogi kritičari Lazićeva dela nazivaju „biblijama destinacija“, što autor doživljava i kao kompliment i kao obavezu. On ističe da mu je cilj da ovekoveči sveobuhvatnost mesta koja posećuje, ne zadržavajući se samo na svetlom, turističkom licu. „Stalo mi je do toga da zađemo u dubinu, da pokažemo probleme sa kojima se narod i prostor suočavaju, kako u prošlosti, tako i danas“, kaže Lazić.
Govoreći o svom novom delu, on naglašava da čitaocima ne daruje samo knjigu, već čitav jedan svet. „Ja vam nisam poklonio knjigu. Ja sam vam poklonio jedno božanstveno belo prostranstvo, dva miliona kvadratnih kilometara snega i leda koje sam pretočio na ovih 500 stranica“, ističe on. Lazić objašnjava da naše oskudno znanje o polarnim predelima često stvara zabludu da tamo nema ničega. Međutim, svaki kutak tog prostora ispunjen je bogatom prirodom i legendama naroda koji sebe naziva Inuitima, ističući da je naziv „Eskimi“ zapravo pogrdan.
Interesantno je da se ovaj svetski putnik za svoje ekspedicije gotovo uopšte ne priprema. Njegova filozofija je da preterano istraživanje pre puta može da zamagli lični doživljaj. „Ako se previše pripremim i saznam o destinaciji, neću moći da prihvatim ono što vidim čista srca. Nečije tuđe mišljenje bi moglo da prekrije ono što ja vidim. Želim da gledam kao ‘tabula rasa’, kao neko ko ne zna, i zato su moje knjige često drastično drugačije od drugih putopisaca“, objašnjava Lazić.
Prvi susret sa Grenlandom bio je, kako kaže, pomešanih utisaka. Iako je Grenland deo Danske, Lazić je doživeo kulturološki i infrastrukturni šok. Umesto savršene danske organizacije, zatekao je loše puteve, skromne automobile i opušteniji odnos prema pravilima. Ipak, najjači utisak ostavila je veličina prostora. Opisao je iskustvo leta minijaturnim avionima do naseljenih mesta, gde su piste često smeštene uz vojne baze.
„Izađete iz tog minijaturnog aviona i oko vas je ogromno, beskrajno prostranstvo koje nema kraja. Čini vam se kao da ste na drugoj planeti koja je beskonačna“, ističe Lazić, pozivajući čitaoce da kroz njegove redove osete hladno, ali srčano kucanje zaleđenog srca naše planete.
Viktor Lazić je svojom knjigom uspeo da prenese jedinstvenu atmosferu i suštinu Grenlanda. Njegova sposobnost da na jednostavan i slikovit način prikaže ne samo prirodne lepote, već i kulturne i društvene aspekte života Inuit naroda, čini ovu knjigu izuzetno vrednom. Lazić ne samo da beleži svoje avanture, već i otvara vrata u svet koji je često zaboravljen ili pogrešno shvaćen.
Kroz „Grenland: Zaleđeno srce planete“, Lazić poziva čitaoce da preispitaju svoja shvatanja o severnim predelima i da razumeju kompleksnost života u ovim ekstremnim uslovima. Njegova dela predstavljaju ne samo putopise, već i duboke refleksije o identitetu, kulturi i odnosu čoveka prema prirodi.
U vremenu kada je važno razumeti i očuvati naše prirodne resurse i kulturno nasleđe, Lazićeva knjiga dolazi kao podsetnik na značaj očuvanja ovih dragocenosti. Kroz svoju umetnost, on nas podstiče da razmišljamo o svetu oko nas i o izazovima sa kojima se suočavaju zajednice koje žive na rubu naših geografskih i kulturnih mapa.
