Vlada Crne Gore je danas poslala svog predstavnika u Knin, gde se obeležava 31. godišnjica vojne akcije „Oluja“. Ova akcija, koja je rezultirala masovnim progonima Srba sa tih prostora, predstavlja veoma osetljivo pitanje za srpsku zajednicu, posebno s obzirom na to da je pre „Oluje“ u Kninu živelo skoro 10.000 Srba. Odluka crnogorske vlade da pošalje diplomatu na proslavu „Dana pobede“ u Hrvatskoj, kako se ovaj događaj naziva, izazvala je brojne reakcije u regionu.
Dok je crnogorski predstavnik prisustvovao proslavi u Kninu, u Mrkonjić Gradu, gde su Srbija i Republika Srpska održale Dan sećanja na žrtve „Oluje“, Crna Gora nije poslala svog izaslanika. Ova kontrastna situacija izazvala je dodatno nezadovoljstvo među srpskom populacijom i političkim liderima.
Podgorički mediji ističu da su vladajući u Crnoj Gori ovu odluku objasnili „diplomatskom praksom i NATO savezništvom“ sa Hrvatskom. Međutim, izostanak predstavnika na obeležavanju stradanja Srba u Mrkonjić Gradu okarakterisan je kao „diplomatsko ćutanje“.
Lider Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, kritikovao je odluku crnogorske vlade, nazivajući je „duboko pogrešnom i sramotnom“. On je naglasio da dok se hiljade porodica sa tugom prisećaju svojih izgubljenih najmilijih i domova, predstavnik Crne Gore prisustvuje događaju koji se slavi kao pobeda. Dajković je postavio pitanja o tome u čije ime je crnogorski diplomata otišao u Knin i kakvu poruku to šalje srpskoj zajednici.
Ova situacija je dodatno uzburkala političke strasti u regionu, a Dajković je istakao da je sramotno što se ovakva odluka donosi od vlasti koje uključuju političke predstavnike koji se identifikuju kao Srbi. Naglasio je da se u trenucima blizu izbora često govore o srpstvu, tradiciji i zaštiti interesa srpskog naroda, ali kada je potrebno pokazati političko dostojanstvo prema žrtvama, nastupa tišina.
Pored Dajkovića, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je komentarisao ovu situaciju. On je istakao da je odluka Vlade Crne Gore da učestvuje u hrvatskoj proslavi „Oluje“, a da ne pošalje nikoga na obeležavanje sećanja na stradale Srbe, samo početak. Vučić je upozorio da će u budućnosti biti još sličnih odluka i naglasio da Srbi ne bi trebali biti naivni u vezi sa promenama koje su se dogodile u Crnoj Gori 2020. godine.
Predsednik je naglasio da će stvari postati sve gore i da to ne bi trebalo da iznenađuje, te da je potrebno pružiti veću podršku srpskoj zajednici u Crnoj Gori, koja se oseća očajnom zbog ovakvih postupaka vlasti.
Ova situacija je dodatno osvetlila složene odnose između Crne Gore, Srbije i Hrvatske, posebno u kontekstu ratnih trauma i sećanja na prošlost. Odluka crnogorske vlade da prisustvuje proslavi „Oluje“ bez prisustva na komemoraciji stradalih Srba ukazuje na potrebnu delikatnost u pristupu ovim pitanjima, koja i dalje izazivaju duboke emotivne i političke tenzije u regionu.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati odnosi između Crne Gore i Srbije, kao i kakve posledice ovakve odluke mogu imati na unutrašnju političku scenu u Crnoj Gori, posebno s obzirom na predstojeće izbore i rastuće nacionalne tenzije.
