Pojedine članice Evropske unije izrazile su podršku predlogu Evropske komisije o prećutnom odobravanju projekata za modernizaciju zastarele elektroenergetske mreže, dok su druge države tražile da takvo rešenje ne bude obavezno za sve članice. Ova tema postala je jedna od centralnih tačaka pregovora o obnovi evropske elektroenergetske infrastrukture, a prema izveštaju Euronews-a, automatsko odobravanje dozvola za energetske projekte izaziva političke tenzije među članicama.
Prema predlogu iz novog evropskog paketa za elektroenergetske mreže, određene faze u procesu izdavanja dozvola za projekte usmerene na unapređenje električne mreže mogle bi biti automatski odobrene ukoliko nacionalne vlasti ne reaguju u predviđenim rokovima. Ovaj koncept, poznat kao „ćutanje administracije“, izaziva zabrinutost među državama članicama koje smatraju da Brisel pokušava da prenese deo svojih nadležnosti na nivo Evropske unije.
U dokumentu koji je došao u ruke Euronews-a, naglašava se da zakonodavni predlozi uvode sistem prećutnog odobravanja za međufaze postupka izdavanja dozvola, ali su članice izrazile potrebu za većom fleksibilnošću. Evropska komisija tvrdi da su nova pravila osmišljena kako bi se ubrzali projekti elektroenergetske mreže i obnovljivih izvora energije, uz očuvanje zaštite životne sredine i ostvarenje klimatskih ciljeva.
Komisija je još u decembru predložila da projekti elektroenergetske mreže dobiju status „pretežnog javnog interesa“, što bi značilo da se podrazumeva da donose značajnu javnu korist, osim ako se ne dokaže suprotno. Ove mere imaju za cilj rešavanje jednog od najvećih problema EU na putu ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine – višegodišnjeg zastoja infrastrukturnih projekata u administrativnim procedurama. Prema procenama, realizacija projekata distributivnih mreža traje između tri i po i sedam i po godina, dok je za prenosne mreže potrebno između sedam i deset godina, pri čemu su više od polovine kašnjenja uzrokovane sporim izdavanjem dozvola.
Predlog predviđa da, ukoliko nacionalne vlasti ne reaguju u roku od dve ili tri godine, u zavisnosti od složenosti projekta, određene međufaze postupka budu automatski smatrane odobrenim. Evropski lideri insistiraju na modernizaciji elektroenergetske mreže kao ključnom uslovu za ostvarenje klimatskih ciljeva, naglašavajući da EU ne može elektrifikovati ekonomiju, ukinuti fosilna goriva ili ostati industrijski konkurentna bez ubrzane izgradnje i modernizacije mreže.
Međutim, brojne prestonice smatraju da predlog predstavlja tiho prenošenje ovlašćenja sa država članica na Brisel. Tokom pregovora, države EU upozorile su da bi automatska odobrenja mogla izazvati pravnu nesigurnost, oslabe zaštitu životne sredine i potkopaju domaće administrativne sisteme. Nekoliko članica traži veću fleksibilnost u primeni pravila o prećutnom odobrenju, uključujući mogućnost da ono ne bude obavezno.
Dok su Danska, Holandija, Poljska i Slovenija ocenile predlog kao razuman, Francuska i Nemačka su se usprotivile obaveznoj primeni automatskog odobravanja projekata. Pojedine države žele da svaka članica samostalno odluči o primeni prećutnog odobravanja, a očekuje se da će kiparsko predsedavanje EU podržati takav kompromis.
Baltičke zemlje su takođe tražile dodatne zaštitne mehanizme kako bi se izbeglo ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Spor oko ovog pitanja postao je ključna tačka podele među članicama, jer se izdavanje dozvola često tiče osetljivih pitanja poput prava na zemljište, lokalnog protivljenja projektima, ekoloških sporova i regionalnog planiranja.
Vlade država članica strahuju da bi mogle biti politički odgovorne za projekte koji bi izgledali kao da su „progurani“ pod pritiskom EU, što je posebno osetljivo pitanje za zemlje poput Austrije i Nemačke, gde se prostorno planiranje smatra isključivom nacionalnom nadležnošću.
U međuvremenu, EU nastoji da pronađe balans između hitnosti energetske tranzicije i očuvanja nacionalnog suvereniteta. Kiparsko predsedavanje EU planira da na sastanku ministara energetike u Briselu 26. juna obezbedi opšti dogovor država članica, čime bi bio definisan pregovarački stav Saveta EU pred nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom.
