Raketa kompanije SpejsEks, koja je pre više od godinu dana lansirala dve lunarne sonde, sada se nalazi na putanji sudara sa Mesecom. Ovaj događaj, koji će se odigrati u sredu, 1. avgusta 2026. godine, rezultat je nekontrolisanog lebdenja gornjeg stepena rakete svemirom. Stručnjaci očekuju da će sudar izazvati stvaranje kratera i podizanje oblaka prašine i krhotina, što je predmet interesa naučnika širom sveta.
Očekuje se da će udar rakete biti brzine 8.700 kilometara na sat, što je sedam puta brže od brzine zvuka. Udar će se dogoditi u blizini kratera Ajnštajn, na zapadnoj ivici Meseca koja je osvetljena. Najbolji pogled na ovaj događaj imaće stanovnici istočnih delova Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, kao i veći deo Južne Amerike, s obzirom na to da će se sudar dogoditi u ranim jutarnjim satima.
Iako naučnici ne brinu previše zbog ovog specifičnog komada svemirskog otpada, on ukazuje na rastuću opasnost od sve većeg broja objekata koji se nalaze u orbiti. SpejsEks nije planirao da se raketa sudari sa Mesecom, ali stručnjaci ističu da se sudar mogao izbeći da je gornji stepen rakete bio blago usmeren ka orbiti oko Sunca.
Ovo će biti drugi poznati slučaj sudara rakete sa Mesecom. Prethodni incident dogodio se 2022. godine kada je deo kineske rakete napravio krater na tamnoj strani Meseca. Očekuje se da će oslobođena energija prilikom sudara biti ekvivalentna eksploziji tri tone TNT-a, iako stručnjaci upozoravaju da bi bljesak pri udaru mogao biti preslab da bi se video golim okom.
Međutim, mlaz izbačenog materijala mogao bi se protezati kilometrima u svemir i ostati vidljiv teleskopima desetinama minuta. „Gravitacija na Mesecu je slaba i nema vetra koji bi oduvao prašinu“, objašnjava Bendžamin Fernando iz Nacionalne laboratorije Los Alamos. On dodaje da je jedan od razloga za interesovanje astronoma za ovaj događaj želja da se utvrdi koliku opasnost udari ostataka predstavljaju za buduće astronaute.
Fernando predviđa da će nastati udarni krater prečnika skoro 27 metara i dubine pet metara, što je premalo da bi se videlo sa Zemlje, ali će biti uočljivo za svemirske letelice. Sonda američke svemirske agencije NASA, „Lunar Reconnaissance Orbiter“ i južnokorejska lunarna sonda „Danuri“, planiraju da snime mesto sudara pre i nakon događaja. „Danuri“ će se približiti raketi SpejsEks na udaljenost od samo nekoliko kilometara, dva minuta pre udara.
Odbačeni deo rakete dugačak je oko 12 metara i težak oko 4.500 kilograma. Ovaj deo rakete je prevezao dve privatne lunarne letelice za sletanje 15. januara 2025. godine. S obzirom na to da meteoriti i drugi prirodni objekti pružaju malo ili nimalo upozorenja pre udara u Mesec, naučnici ističu da mnogo toga može da se nauči praćenjem udara objekata koje je napravio čovek, poput ovog predstojećeg događaja.
Kako Mesec postaje nova popularna destinacija za putovanja, naučnici naglašavaju da je ključno unaprediti praćenje ostataka i kontrolu saobraćaja pre nego što tamo stignu čitave grupe robota i astronauta. Sjedinjene Američke Države i Kina su u trci ko će prvi spustiti astronaute na Mesec u narednim godinama. U međuvremenu, kompanije SpejsEks Ilona Maska i Blu Oridžin Džefa Bezosa takmiče se u razvoju letelica koje će prevoziti astronaute misije Artemis IV, naslednike 12 astronauta iz programa Apolo koji su šetali po površini Meseca.
Ovaj događaj predstavlja značajan korak u razumevanju rizika koje predstavljaju svemirski otpad i udari na Mesečevu površinu, kao i u pripremi za buduće misije koje uključuju ljudsku posadu. Naučnici se nadaju da će prikupljeni podaci tokom ovog sudara pomoći u razvoju strategija za zaštitu astronauta i svemirskih misija u budućnosti.
