Predsednik SNSD Milorad Dodik izjavio je danas povodom smrti 12 beba u Banjaluci da je to jedna od najtragičnijih i najpotresnijih rana srpskog naroda u Republici Srpskoj. Dodik je naglasio da su te bebe izgubile svoje živote zbog neljudske blokade i sramnog ćutanja međunarodne zajednice, koja je dozvolila da nevina deca umiru bez kiseonika, bez mogućnosti da dišu.
U izjavi za Srnu, Dodik je istakao da dok su svetski moćnici raspravljali o procedurama i politikama, u banjalučkom porodilištu gasio se jedan po jedan život tek rođenih beba, koje su odmah po rođenju upoznale surovost i okrutnost sveta. „Iako su prebrzo napustili ovaj svet, ostali su večno da žive u kolektivnom pamćenju Republike Srpske i srpskog naroda“, naglasio je Dodik.
Ova izjava došla je uoči obeležavanja 34 godine od smrti 12 banjalučkih beba, koje su umrle u tadašnjem Kliničkom centru u Banjaluci zbog nerazumevanja svetskih moćnika koji nisu dozvolili transport kiseonika. Trinaesta beba umrla je 13 godina kasnije, dok je četrnaesta preživela sa teškim mentalnim i fizičkim oštećenjima.
Dodik je naglasio da 12 banjalučkih beba nisu samo simbol tragedije, već i simbol nepravde koju je srpski narod preživeo. „Umrle su jer je delu međunarodne zajednice bila važnija politika, mržnja i nadmudrivanje od dečjeg života“, istakao je Dodik, dodajući da je svet tada položio ispit iz okrutnosti, dok je srpski narod pokazao dostojanstvo, saosećanje, prkos i pamćenje.
„Dvanaest banjalučkih zvezdica nisu ugašene, one su preseljene na nebo otadžbine da nam večno svetle i opominju nas šta znači život i sloboda“, rekao je Dodik. Njihov jedini greh, prema njegovim rečima, bio je to što su rođeni u vihoru nepravde koja je svetu zatvorila oči, a njima uskratila udah kiseonika.
„Danas možemo slobodno reći da tamo gde prestaje ljudska humanost, počinje večna straža naših dvanaest anđela. Banjalučke bebe, uskraćene za pravo disanja, ostale su najčistija i najtužnija suza naše istorije. Republika Srpska ih ne zaboravlja, jer narod koji pamti takvu žrtvu, nikada ne može biti pobeđen“, istakao je Dodik.
On je ukazao da 12 malih anđela nikada nisu dočekali svoje prve korake, ali su zauvek ugrađeni u temelje opstanka Republike Srpske, dodavši da je njihova prva kolevka satkana u srcima svakog Srbina gde ih čuvamo od zaborava. Prema njegovim rečima, svaka godišnjica nije samo dan tuge, već i dan zaveta da se takav zločin nad nevinošću nikada više ne ponovi i da istina ostane jača od pokušaja zaborava.
„Njihova smrt nas opominje da nikada ne smemo da zaboravimo kroz kakvu smo nepravdu prolazili i koliko je visoka cena slobode i prava na život. Njihovi neproživljeni životi naša su trajna obaveza da čuvamo i volimo ovu zemlju, kako se takav sumrak i sunovrat više nikada i nikome ne bi ponovio. Neka im je večna slava“, poručio je Dodik.
Ova izjava predsednika Dodika ponovo je otvorila raspravu o značaju sećanja na tragediju koja je pogodila Banjaluku 1992. godine, kao i na važnost ljudskih prava i humanosti u najtežim trenucima. Događaji iz prošlosti ostaju u kolektivnom pamćenju, služeći kao podsetnik na vrednosti koje se ne smeju zaboraviti, kao i na obavezu da se nikada više ne ponovi slična tragedija.
