Predsednik Republike Srpske Siniša Karan obeležio je Dan sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac, ističući da ovo mesto predstavlja večnu opomenu čovečanstvu o razmerama zla. U svom obraćanju u Donjoj Gradini, Karan je naglasio da Srpska nikada neće dozvoliti reviziju istorije, niti dovoditi u pitanje zločin genocida nad srpskim narodom.
Karan je rekao da Donja Gradina nije samo stratište, već posvećen prostor koji je pokropljen krvlju mučenika. Logor Jasenovac i njegovo najveće stratište, Donja Gradina, su, kako je naveo, svedočanstvo o tome do koje mere može da ide zlo kada postane ideologija i kada ta ideologija postane državna politika. On je ponovio da je nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj počinjen genocid, naglašavajući da to nije pitanje tumačenja, već istorijska činjenica potvrđena brojnim dokazima i svedočenjima preživelih.
Karan je podsetio da je 2015. godine Narodna skupština Republike Srpske usvojila Deklaraciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima, kojom je jasno utvrđeno da je reč o sistemskom, državnom zločinu sa namerom potpunog uništenja naroda, posebno srpskog. Govoreći o metodama genocida, istakao je da su one uključivale masovna ubistva, mučenja, deportacije, prisilne konverzije i uništavanje kulturnog identiteta.
On je naglasio da je Republika Srpska nastala kako se genocid nad Srbima više nikada ne bi ponovio, a u svim osnivačkim aktima naglašeno je sećanje na genocid iz Drugog svetskog rata. Usvajanje Deklaracije postavilo je temelje institucionalnog pamćenja i obavezu da se istina o ovom zločinu čuva i brani.
Karan je takođe ukazao na odgovornu politiku Republike Srpske u zaštiti srpskog naroda, podsećajući na nedavno usvojenu rezoluciju o osudi i zabrani promovisanja ideologije i simbola Nezavisne Države Hrvatske. Ova rezolucija definiše pojam genocida i naglašava postojanje jasne namere uništenja srpskog naroda tokom NDH.
Predsednik je izrazio zabrinutost zbog pokušaja revizije istorije, ističući da se u nekim državama umanjuje broj žrtava Jasenovca i relativizuje karakter zločina. Karan je upozorio na sve učestalije pojavljivanje ustaških simbola i pozdrava u javnom prostoru, što smatra sistemskim pokušajem da se istina promeni.
On je poručio da Republika Srpska neće dozvoliti reviziju istorije i da će se boriti protiv svakog oblika revizionizma, naglašavajući da istina o Jasenovcu neće biti umanjena, niti će se zaboraviti stradanje srpskog naroda. „Naša dužnost je da čuvamo istinu, ne iz osvete, već iz odgovornosti“, rekao je Karan, dodajući da narod koji zaboravi rizikuje da ponovo strada.
Dan sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu obeležava se svake godine u aprilu, a ove godine se navršava 81 godina od proboja poslednje grupe logoraša. Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u tom logoru stradalo je oko 700.000 ljudi, među kojima je 500.000 Srba.
Vlada Republike Srpske proglasila je 19. april Danom žalosti, koji zajednički obeležavaju vlade Srbije i Republike Srpske. Ovaj dan se seća svih žrtava zločina u NDH od 1941. do 1945. godine, s ciljem očuvanja sećanja na stradanja i borbe protiv zaborava. Karan je završio svoj govor porukom da će Republika Srpska čuvati istinu i sećanje, te se boriti protiv svih oblika revizionizma, kako bi se obezbedila pravda za žrtve.
