Brisel – Italija i još šest država članica Evropske unije (EU) koje podržavaju proširenje Unije na Zapadni Balkan usprotivile su se predlogu Francuske, Nemačke i zemalja Beneluksa da se u pristupne ugovore budućih članica uvedu takozvane zaštitne klauzule i ograničenja. Ove mere bi, kako se navodi, mogle da stvore članstvo „drugog reda“, što je izazvalo zabrinutost među zemljama koje su se okupile u grupi „Prijatelji Zapadnog Balkana“.
U pismu koje je dospjelo do javnosti, a u koje je Euraktiv imao uvid, Italija je zajedno sa Austrijom, Hrvatskom, Češkom, Grčkom, Slovačkom i Slovenijom istakla svoje neslaganje sa predloženim merama. Ova grupa zemalja smatra da bi takve zaštitne klauzule mogle stvoriti nejednakosti među članicama EU i dodatno otežati proces pristupanja za zemlje Zapadnog Balkana.
„Dokument odbacuje svaki pristup koji bi mogao da podstakne percepciju kandidatura ili članstva ‘drugog reda’“, navodi se u odgovoru grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana“. Ove zemlje su pozvale na jednake pregovaračke procedure za sve kandidate, naglašavajući da ne bi trebalo da postoje ubrzani ili paralelni procesi koji bi favorizovali neke zemlje u odnosu na druge.
Ova situacija dolazi u trenutku kada je proširenje EU na Zapadni Balkan tema koja ponovo dobija na značaju, posebno u svetlu geopolitičkih promena i izazova koje region suočava. Grupa „Prijatelji Zapadnog Balkana“ se zalaže za inkluzivniji pristup koji bi omogućio svim zemljama da imaju jednake šanse na putu ka članstvu u EU.
Preporučene zaštitne klauzule, koje su predložene od strane Francuske, Nemačke i zemalja Beneluksa, uključivale bi mogućnost da se određene restrikcije primene na buduće članice u oblastima kao što su ekonomski i socijalni standardi, kao i pravna i politička usklađenost. Ove mere su percipirane kao potencijalna prepreka za zemlje Zapadnog Balkana, koje se već suočavaju sa mnogim izazovima u procesu reformi.
Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija i Luksemburg su, s druge strane, argumentovale da su ovakve klauzule potrebne kako bi se osiguralo da nove članice mogu ispuniti standarde EU pre nego što postanu punopravne članice. Međutim, protivnici ovog predloga ističu da bi takve mere mogle stvoriti barijere koje bi otežale integraciju i produžile proces pristupanja za zemlje Zapadnog Balkana.
Ova debata o proširenju EU i uslovima članstva već duže vreme izaziva tenzije unutar Unije, a zemlje koje se protive predlogu o zaštitnim klauzulama naglašavaju važnost solidarnosti i jedinstva EU. Oni veruju da bi svaka segregacija ili diferencijacija među članicama mogla imati dugoročne posledice na jedinstvo i kohezivnost Unije.
U nastavku diskusije, očekuje se da će se ova tema razmatrati na sledećim sastancima ministara spoljnih poslova EU, gde će se tražiti zajednički stav o budućnosti proširenja i načinu na koji se može najbolje podržati Zapadni Balkan u njegovim naporima da postane deo EU. Grupa „Prijatelji Zapadnog Balkana“ će nastaviti da lobira za ravnopravan pristup i poštovanje procesa proširenja, s ciljem da se osigura da sve zemlje imaju jednake šanse i mogućnosti na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
U svetlu ovih događaja, analiza i rasprava o pristupu EU prema Zapadnom Balkanu postaje sve važnija, a očekuje se da će ova tema ostati u fokusu evropske politike u narednim mesecima.
