Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju napravili su značajan korak u razumevanju ljudske percepcije boja stvaranjem novog vizuelnog iskustva pod nazivom „olo“. Ova boja do sada je viđena samo od strane sedam ljudi, a nastala je korišćenjem savremene tehnologije koja stimuliše čunjiće u ljudskoj mrežnjači. Čunjići su specijalizovane ćelije u oku koje omogućavaju percepciju boja i detaljan vid, a postoje tri tipa čunjića: L (crvena), M (zelena) i S (plava).
Istraživači su razvili eksperimentalnu tehnologiju poznatu kao „Oz“, inspirisanu knjigom „Čarobnjak iz Oza“ Frenka Bauma. Ovaj uređaj koristi laserske impulse da selektivno aktivira M-čunjiće, koji su odgovorni za percepciju zelene boje. U prirodnim uslovima, svetlost obično aktivira više od jednog tipa čunjića istovremeno, ali nova tehnologija prevazilazi ovo ograničenje, omogućavajući ljudima da dožive „olo“. Ova boja se kodira kao 0-1-0, gde je L neaktivan, M aktiviran, a S neaktivan.
Naučnici naglašavaju da „olo“ nije nova talasna dužina svetlosti, već inovativan način stimulacije vizuelnog sistema. S obzirom na to da se ova boja ne može fotografisati, štampati ili reprodukovati, ona predstavlja jedinstveno iskustvo koje nije moguće prikazati na uobičajen način. Učesnici studije, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Science Advances, opisali su „olo“ kao izuzetno intenzivnu plavo-zelenu ili zasićenu zelenu boju, ali su naglasili da nijedna reč ne može u potpunosti preneti ono što su videli. Čak i najživopisnije nijanse zelene ili tirkizne izgledaju izbledelo u poređenju sa „olom“.
Ova inovacija ima potencijalne primene u različitim oblastima, uključujući nauku o vidu i medicinu. Istraživači veruju da bi tehnologija mogla pomoći u razumevanju načina na koji mozak obrađuje boje, kao i u proučavanju bolesti mrežnjače. Takođe bi mogla biti korisna u razvoju novih terapija za poremećaje vida, kao što je pigmentozni retinitis, i u poboljšanju percepcije boja kod osoba sa daltonizmom.
Profesor Ostin Rorda, koji je bio jedan od učesnika eksperimenta, istakao je da su otkrili način da reprodukuju fiziološko vizuelno iskustvo manipulacijom ćelijama, a ne projektovanjem slika. Rorda je opisao svoje iskustvo kao „duboku plavo-zelenu“ boju, koja se razlikovala od svega što je prethodno video. Njegova porodica ga, međutim, zadirkuje zbog toga što i dalje ima poteškoća u razlikovanju nekih osnovnih boja, što ukazuje na to da tehnologija ne može sve probleme u percepciji boja rešiti.
Trenutno, „olo“ je dostupno samo nekolicini ljudi zbog složene laboratorijske opreme koja je potrebna za njegovo doživljavanje. Naučnici razmatraju načine da ovu tehnologiju učine pristupačnijom, ali je jasno da će proći vreme pre nego što će široka javnost moći da vidi ovu jedinstvenu boju.
U zaključku, razvoj „ola“ predstavlja fascinantan korak u istraživanju ljudske percepcije boja i može otvoriti nove horizonte u razumevanju vizuelnog sistema. S obzirom na njegovu neuhvatljivost i jedinstvenost, „olo“ ostaje misterija koja podstiče maštu i naučnu radoznalost. Nastavak istraživanja u ovom polju može rezultirati značajnim napretkom u medicini, kao i boljem razumevanju ljudske percepcije i doživljaja sveta oko nas.
