Rumunija se suočava sa ozbiljnim problemima zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, što je primoralo vlasti da odlože planirano potapanje četiri barže napunjene kamenjem. Ova akcija je zamišljena kao sredstvo za preusmeravanje vode ka nuklearnom reaktoru u Černavodi, koji je jedini u funkciji i koji se bori sa nedostatkom resursa za hlađenje turbina. Premijer Ilije Boložan je istakao da će se potapanje barži odložiti do sutra, dok se vlasti trude da obezbede dovoljan dotok vode kako bi produžile rad reaktora zbog niskih zaliha električne energije.
Nizak vodostaj Dunava već je doveo do gašenja jednog od reaktora u Černavodi. Kako bi se drugi reaktor održao u pogonu, preduzete su vanredne mere, uključujući miniranje stenovitih prepreka u rečnom koritu. Ove mere su neophodne jer reaktor zahteva određeni nivo vode za optimalno funkcionisanje. U skladu sa tim, premijer Boložan je najavio da će vlada preduzeti mere za postepeno ograničavanje isporuke električne energije industrijskim potrošačima, ukoliko se situacija ne poboljša.
S obzirom na trenutne okolnosti, Boložan je izjavio da se restrikcije ne očekuju u narednih pet do sedam dana, dok reaktor bude u funkciji. Dva reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda, kojom upravlja kompanija Nuklearelektrika, proizvode oko petine ukupne potrošnje električne energije u Rumuniji. Zbog suše, proizvodnja u hidroelektranama je takođe smanjena, a mogućnosti uvoza električne energije su ograničene jer se susedne zemlje suočavaju sa sličnim problemima.
Miniranje i produbljivanje rečnog korita za sada su donekle ublažili situaciju, međutim, direktor elektrane Romeo Urjan je upozorio da postoji mogućnost gašenja drugog reaktora u narednih pet do šest dana, ukoliko planirano potapanje barži ne dovede do očekivanih rezultata. Prema njegovim rečima, ako barže uspeju da povećaju dotok vode, rok za gašenje reaktora mogao bi se produžiti na devet do deset dana.
Protok Dunava u Rumuniji je trenutno na rekordno niskom nivou od 1.400 kubnih metara u sekundi, što je oko trećine uobičajenog proseka za avgust. Ova situacija je uzrokovala velike napore sa strane rumunskih vlasti, koje su pokušale da obezbede dovoljnu količinu vode iz reke za hlađenje nuklearnih reaktora. Nuklearna elektrana Černavoda, kao i njena mađarska koleginica Paks, koriste vodu iz Dunava za hlađenje, što je dovelo do povećanja uvoza električne energije i poziva domaćinstvima i industriji da smanje potrošnju.
Rumunska državna uprava za upravljanje vodama planirala je da započne kontrolisano potapanje barži kako bi formirala prepreku koja bi preusmerila vodu iz jednog rukavca Dunava ka elektrani. Ova akcija je ključna za održavanje operativnosti reaktora, a efekti su očekivani već dan nakon potapanja. Stručnjaci naglašavaju da je situacija veoma ozbiljna i da su potrebne hitne mere kako bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju električnom energijom.
U svetlu svih ovih izazova, rumunske vlasti nastavljaju da prate situaciju i preduzimaju potrebne korake kako bi se obezbedila energetska stabilnost i zaštita vitalnih infrastruktura. Očekuje se da će naredni dani doneti jasniju sliku o mogućnostima i izazovima sa kojima se Rumunija suočava usled klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova.
