U samoj završnici su radovi na Domu Svetog vladike Nikolaja Velimirovića u porti Manastira Lelić, koji je podignut u čast ovog velikog svetitelja. Mošti Svetoga Nikolaja, za kojeg je Sveti Ava Ćelijski izjavio da je „najveće čedo koje je rodila majka Svetosavka posle Svetoga Save“, nalaze se u crkvi koju je on podigao. Ova izjava ponovljena je i prilikom osvećenja Manastira Soko, kada je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije istakao značaj i veličinu Nikolaja, čije je duhovno nasleđe duboko ukorenjeno u srpskoj pravoslavnoj tradiciji.
Dom Nikolajev predstavlja savremeno zdanje koje će sadržavati muzej u njegovu čast, biblioteku i sale za organizovanje duhovnih i kulturnih događaja. Ovaj projekat je realizovan zahvaljujući blagoslovu i velikoj podršci vladike valjevskog Isihija, arhimandrita lelićkog Georgija, kao i verujućem narodu. U ovom prostoru će se, između ostalog, održavati naučni skup posvećen Svetom Nikolaju, koji se tradicionalno organizuje u Valjevu, a ustanovio ga je episkop Isihije.
Svečano osvećenje Doma biće upriličeno na Dan Svetog Nikolaja, 3. maja, kada se obeležava dolazak njegovih mošti u Beograd pre 35 godina, a devet dana kasnije i u Lelić. Ovaj dan je posebno značajan jer se navršava 18. mart, kada se obeležava 70 godina od Nikolajevog upokojenja i tri decenije od proglašenja lelićke svetinje. Na ceremoniji će pored domaćina, vladike Isihija, prisustvovati i drugi arhijereji, sveštenstvo i monaštvo, a čast da predvodi osvećenje imaće patrijarh srpski Porfirije.
Vladika Nikolaj je 2003. godine upisan u knjigu svetih, a to se dogodilo u vreme episkopa Lavrentija, koji je sabrao njegova dela i ustanovio Orden sa njegovim imenom. Na ovom putu bio je i njegov sinovac, vladika Jovan Velimirović, koji je bio rektor Beogradske bogoslovije i koji je zajedno sa stricom prošao kroz teške trenutke, uključujući i boravak u logoru Dahau, gde je bio zatvoren sa tadašnjim patrijarhom srpskim Gavrilom Dožićem.
Svetinja u Leliću, pod vođstvom mladog igumana Georgija Mićića, obasjana je sjajem dostojnim velikog Svetitelja, kao i svih onih koji su ga obožavali. Od vladike Lavrentija do igumana Avakuma, svi su oni bili deo ovog duhovnog nasleđa koje se nastavlja i danas. Njihov doprinos ne samo da je bio ključan za očuvanje i razvoj manastira, već i za širenje pravoslavne vere i tradicije.
U ovom trenutku, kada se završavaju radovi na Domu, vernici i poštovaoci Svetog Nikolaja s nestrpljenjem očekuju osvećenje, koje će biti potpun simbol jedinstva i duhovnog okupljanja. Ovaj događaj ne predstavlja samo obeležavanje istorije, već i obnovu duha i zajedništva među vernicima. Očekuje se da će Dom postati centar okupljanja, izvor inspiracije i mesto gde će se negovati pravoslavna tradicija i kultura.
U ovom svetom trenutku, ponovno se proživljavaju i učvršćuju veze između prošlosti i sadašnjosti, kroz sećanje na velikog vladiku, čije je delo ostavilo dubok trag u srcima mnogih. Lelić, kao mesto gde se susreću vera, tradicija i duhovnost, nastaviće da bude svetionik pravoslavlja, a Dom Svetog vladike Nikolaja Velimirovića će doprineti daljoj izgradnji tog svetionika. U svetlu ovih događanja, vernici su pozvani da se okupe, kako bi zajednički proslavili dan koji će ostati urezan u sećanju svih koji nose u srcu Svetoga Nikolaja.
