Rusija je tokom napada na Ukrajinu više puta lansirala dronove i rakete čija putanja prolazi u blizini napuštene nuklearne elektrane u Černobilju, što povećava rizik od potencijalno katastrofalnog incidenta, izjavio je za Rojters glavni ukrajinski državni tužilac, Ruslan Kravčenko. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Ukrajina priprema da obeleži 40. godišnjicu černobiljske katastrofe iz 1986. godine.
Kravčenko je izneo do sada neobjavljene informacije o ruskim vojnim aktivnostima u blizini nuklearnih postrojenja u Ukrajini. Osim Černobilja, u Ukrajini se nalaze još četiri nuklearne elektrane, među kojima je i najveća u Evropi koja se nalazi u Zaporožju, a koja je pod kontrolom ruskih snaga od početka invazije 2022. godine.
Glavni ukrajinski tužilac istakao je da su i Černobilj i nuklearna elektrana Hmeljnicki na zapadu Ukrajine bili na putanjama leta ruskih hipersoničnih raketa „Kinžal“. Prema njegovim rečima, 35 raketa je detektovano na različitim udaljenostima unutar oko 20 kilometara od ovih postrojenja, a 18 raketa je u istom letu prošlo u blizini obe lokacije. U tri odvojena incidenta, rakete „Kinžal“ su pale na tlo unutar oko 10 kilometara od Hmeljničke elektrane, iako nije jasno zašto su izgubile putanju, niti postoje dokazi da su bile presretnute.
Kravčenko je naglasio da se takvo lansiranje ne može objasniti vojnim razlozima, već ga vidi kao pokušaj zastrašivanja. „Takvi letovi iznad nuklearnih postrojenja sprovode se isključivo u svrhu terora“, rekao je on. Rusko Ministarstvo odbrane nije se oglasilo povodom ovih navoda.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) redovno prati vojne aktivnosti u blizini nuklearnih objekata i napade na elektro-mrežu koja je ključna za nuklearnu bezbednost. Generalni direktor IAEA, Rafael Grosi, više puta je izrazio zabrinutost zbog rizika po nuklearnu sigurnost i pozvao na maksimalnu uzdržanost u blizini ovakvih objekata kako bi se izbegla katastrofa.
Rakete „Kinžal“ su hipersonične rakete lansirane iz vazduha, sposobne da nose bojevu glavu od 500 kilograma i dostižu brzinu od oko 6.500 km/h, što znači da mogu preći velike udaljenosti u veoma kratkom vremenskom periodu. Kravčenko je naveo da su u tri slučaja ruske rakete „Kinžal“ padale u blizini Hmeljničke elektrane bez jasnog objašnjenja uzroka.
Od jula 2024. godine, kada su pojačani napadi dronovima, ukrajinski radari zabeležili su najmanje 92 drona koji su leteli u radijusu od pet kilometara oko zaštitne zone Černobilja. Ipak, stvarni broj dronova verovatno je veći jer radarski sistemi ne detektuju sve letelice pouzdano. „Namerni letovi dronova sa snažnim bojevim glavama iznad nuklearnih postrojenja predstavljaju krajnju neodgovornost i pokazuju potpuno zanemarivanje bezbednosti civila u Ukrajini i širom Evrope“, rekao je Kravčenko.
U februaru prošle godine, ukrajinski zvaničnici su identifikovali ruski dron dugog dometa koji je pogodio černobiljsko postrojenje i oštetio zaštitnu konstrukciju koja sprečava curenje radijacije iz reaktora broj 4. Kremlj je tada negirao odgovornost, tvrdeći da Rusija ne gađa nuklearnu infrastrukturu i da je Ukrajina možda sama inscenirala incident.
Evropska banka za obnovu i razvoj procenila je da će popravka štete na černobiljskom postrojenju koštati najmanje 500 miliona evra, uz upozorenje da bi bez sanacije moglo doći do „nepovratne korozije“ zaštitne strukture. Istraga ukrajinskog državnog tužilaštva zaključila je da je napad verovatno bio nameran, na osnovu ugla pod kojim je dron pogodio zaštitni omotač, što je tipično za završne faze leta dronova-kamikaza.
Kravčenko je dodao da Rusija verovatno koristi Černobilj kao koridor za let dronova kako bi zaobišla gušće zone ukrajinske protivvazdušne odbrane. Elektrana u Černobilju se nalazi manje od 10 kilometara od granice sa Belorusijom i oko 100 kilometara od Kijeva, smeštena je u zoni isključenja kontaminirane prirode.
