Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević izjavio je da njegova partija nikada ne bi podržala inicijativu za smenu Andrije Mandića sa pozicije predsednika Skupštine Crne Gore. On je naglasio da nije siguran da bi Nova srpska demokratija (NSD) reagovala na isti način ako bi se radilo o njegovoj poziciji. Knežević je, u intervjuu za „Juronjuz Montenegro“, izrazio žaljenje što neće moći da prisustvuje sahrani Ratka Mladića, jer će u tom trenutku biti u Sjedinjenim Američkim Državama. On je istakao da se rasprava o smeni Mandića zapravo tiče šireg pitanja o tome da li je Mladić heroj ili zločinac.
Govoreći o svom odnosu sa Mandićem, Knežević je rekao da nije u svađi sa njim, ali da se njih dvojica razlikuju u pogledu zaštite interesa srpskog naroda u Crnoj Gori. On je istakao da je priča o tome kako treba ostati u vladi kako Srbi ne bi ostali bez posla postala obmanjujuća, jer su svi Srbi iz DNP-a koji su imali bilo kakve pozicije zapravo ostali bez posla. Knežević je podsetio da su srpske smene na vlasti često bile rezultat glasanja Srba, što dodatno komplikuje situaciju.
Lider DNP-a je naglasio da ne može da okrivi samo NSD za smene, ali je primetio da bez saglasnosti te partije do njih nije moglo doći. On je dodao da DNP nikada ne bi podržao smenu Andrije Mandića, čak ni da je ta inicijativa došla od neke druge partije. Knežević je istakao da se vodi ljudskim principima, a ne političkim ili pragmatičnim, što verovatno izgleda neobično u Crnoj Gori. On je podsetio da je DNP napustio vladu zbog svojih ideoloških principa, u trenutku kada bi malo ko to učinio.
Knežević je istakao da kada se bude raspravljalo o poverenju ili smeni Mandića, to je u stvari rasprava o karakteru Ratka Mladića. On je naglasio da su mnogi istoričari i sudovi kroz istoriju pogrešno procenjivali ljude, navodeći primere poput Hrista i Đordana Bruna, čije su presude kasnije preispitivane. On je istakao da Haški tribunal ne može biti merilo za ono što se dešavalo u regionu bivše Jugoslavije i da su Srbi osuđeni na ukupno 1400 godina zatvora, što pokazuje kako se prema njima postavljaju sudovi.
Knežević je takođe rekao da se ne može pomiriti sa tim da Srbi budu označeni kao genocidan narod i da ne može dozvoliti da mu bilo ko iz Evropske unije ili drugih institucija određuje kome može da ide na saučešće ili kakve pesme može da peva. Nažalost, nije mogao prisustvovati sahrani Mladića, ali će neko iz njegove porodice biti prisutan.
Ove izjave Kneževića ukazuju na duboku političku i emocionalnu vezanost za nacionalne interese i identitet srpskog naroda u Crnoj Gori. Njegovi stavovi o Mladiću i Haškom tribunalu reflektuju šire poglede na istorijske događaje i pravosudne procese koji su oblikovali percepciju Srba u regionu. U ovom kontekstu, razgovor o Mandiću i njegovoj poziciji postaje simboličan za šire političke borbe koje se odvijaju u Crnoj Gori, a koje se često prepliću sa pitanjima nacionalnog identiteta i kolektivne memorije.
Kneževićev insistiranje na ljudskim principima i ideološkim uverenjima može se smatrati izazovom u političkom pejzažu Crne Gore, gde su pragmatizam i politička koalicija često na prvom mestu. Njegova izjava takođe ukazuje na to da će se borba za prava srpskog naroda u Crnoj Gori nastaviti, uprkos političkim izazovima i preprekama. U vremenu kada se politička scena brzo menja, DNP ostaje posvećen svojim principima, što može oblikovati buduće odnose unutar i izvan srpske zajednice u Crnoj Gori.
