Naučnici su otkrili mogućnost da planeta LHS 1140b, koja se nalazi 49 svetlosnih godina od Zemlje, poseduje atmosferu, što je čini potencijalno pogodnom za život. Ova planeta, koja je pet puta masivnija od Zemlje, spada u kategoriju „super-Zemalja“ i nalazi se u „Zoni Zlatokose“, gde bi tečna voda mogla postojati zbog optimalne temperature na njenoj površini.
Kolin Kerubim, planetarni naučnik i vodeći autor studije objavljene u časopisu Science, istakao je da se veruje da je LHS 1140b pretežno stenovita planeta sa gvozdenim jezgrom i silikatnim omotačem. Pored toga, postoji mogućnost da ima atmosferu koja uključuje vodu. Astronomi su od devedesetih godina prošlog veka identifikovali više od 6.200 egzoplaneta, a Habl teleskop je prvi pronašao dokaze o atmosferi na gasovitoj egzoplaneti 2001. godine.
Ukoliko se dodatna posmatranja potvrde, LHS 1140b bi mogla postati prva stenovita planeta u nastanjivoj zoni druge zvezde koja se može potvrditi da ima atmosferu. Istraživači se suočavaju sa izazovima prilikom proučavanja atmosferâ udaljenih stenovitih planeta, pošto su one male i njihove atmosfere tanke. Astronomi posmatraju planetu kada prođe ispred svoje zvezde, a svetlost koja prolazi kroz atmosferu može otkriti prisustvo određenih gasova.
Iako trenutno nema dokaza o životu na LHS 1140b, Kerubim naglašava da je ova planeta jedan od najozbiljnijih kandidata za istraživanje vanzemaljskog života. On veruje da je LHS 1140b idealno mesto za potragu zbog svoje stenovite prirode, odgovarajuće temperature i prisustva atmosfere.
Da bi otkrio atmosferu, Kerubim je razvio model zasnovan na pretpostavci da mnoge planete nastaju sa atmosferama koje sadrže vodonik i helijum. Kako se planete razvijaju, gube većinu vodonika, ali mogu zadržati helijum, koji je teži. U posmatranjima obavljenim 2024. godine, teleskopom Magelan Klej, Kerubim je otkrio helijum u atmosferi LHS 1140b.
Iako helijum sam po sebi ne može podržati život, naučnici se nadaju da uz njega mogu postojati i drugi gasovi, poput kiseonika. Kerubim je optimističan u vezi sa mogućnošću pronalaska dodatnih molekula u atmosferi planete. Zvezda oko koje LHS 1140b kruži je crveni patuljak, što olakšava proučavanje atmosfere zbog manjeg sjaja i odsjaja.
Međutim, crveni patuljci su aktivniji od drugih zvezda i mogu uništiti atmosfere svojih planeta. Kerubim ističe da su ovi tipovi zvezda temperamentni i emituju velike količine rendgenskog i ultraljubičastog zračenja, što može negativno uticati na atmosfere.
Potvrda postojanja atmosfere na LHS 1140b bi predstavljala značajan korak u razumevanju mogućnosti postojanja života na stenovitim planetama koje kruže oko crvenih patuljaka. Ovo otkriće može otvoriti vrata za dalja istraživanja i postavljati pitanja o tome da li i druge stenovite planete u ovoj kategoriji mogu zadržati atmosfere.
Tokom jedne godine naknadnih posmatranja, Kerubim i njegov tim nisu više detektovali helijum, što predstavlja misteriju koja zahteva dodatna istraživanja. Planiraju da nastave sa posmatranjima LHS 1140b i da koriste osetljivije instrumente kako bi potvrdili ili odbacili prethodna otkrića.
Ana Gliden, postdoktorska istraživačica sa MIT-a, ocenila je da su posmatranja LHS 1140b prekretnica i da pružaju najjače dokaze do sada o postojanju atmosfere na stenovitoj egzoplaneti. Ipak, naglašava da su dodatna posmatranja ključna za potvrdu ovih rezultata.
Istraživači se nadaju da će pronaći dodatne dokaze o atmosferi, što bi moglo značajno povećati izglede za pronalazak nastanjivih svetova u našem kosmičkom susedstvu. Ukoliko se prisustvo helijuma potvrdi, to bi moglo značiti da su neke super-Zemlje u nastanjivoj zoni sposobne da prežive intenzivnu aktivnost svojih zvezda, čime bi se otvarila nova poglavlja u istraživanju vanzemaljskog života.
