ZAGREB – Prosečna mesečna neto plata za pravna lica u Gradu Zagrebu za januar iznosila je 1.703 evra, uz značajne razlike među sektorima, pokazuju podaci zagrebačkog zavoda za statistiku. Ovi podaci ukazuju na nominalni mesečni rast od 0,6 odsto u odnosu na decembar 2025. godine, kao i na međugodišnji rast od 8,9 odsto, prenosi portal Poslovni dnevnik.
Medijalna januarska neto plata u Zagrebu iznosila je 1.472 evra, što znači da je polovina zaposlenih primala manje, a polovina više od tog iznosa. Ovo je važan pokazatelj koji daje uvid u raspodelu prihoda među zaposlenima u glavnom gradu Hrvatske.
Kada se uporedi sa prosekom celokupne Hrvatske, koji je za januar iznosio 1.511 evra, zagrebačka plata bila je viša za 192 evra. Ova razlika ukazuje na to da su plate u Zagrebu, kao glavnom i ekonomskom centru zemlje, znatno iznad nacionalnog proseka.
U analizi sektora, najviše prosečne neto zarade u Zagrebu zabeležene su u delatnosti vađenja sirove nafte i prirodnog gasa, gde je prosek iznosio čak 2.628 evra. Ova industrija se pokazuje kao jedna od najprofitabilnijih, što je i očekivano s obzirom na trenutnu globalnu potražnju za energentima.
Nasuprot tome, najniža prosečna plata registrovana je u proizvodnji odeće, koja iznosi samo 1.030 evra. Ova razlika u platama između različitih sektora ukazuje na velike ekonomske nejednakosti i različite nivoe vrednosti koje se dodeljuju različitim poslovnim aktivnostima.
Bruto plata po zaposlenom u Zagrebu za januar iznosila je 2.443 evra, uz isti mesečni rast od 0,6 odsto, a međugodišnji rast od 9,8 odsto. Ovi podaci dodatno naglašavaju pozitivne trendove u ekonomiji Zagreba, koji se polako oporavlja nakon izazovnih godina.
Zagreb, kao glavni grad Hrvatske, ima ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Sa svojim rastućim sektorima, posebno u tehnologiji i uslugama, Zagreb privlači radnu snagu iz drugih delova Hrvatske, ali i iz inostranstva. Ovaj trend može doprineti daljem rastu i jačanju ekonomije glavnog grada.
Unatoč pozitivnim trendovima, izazovi ostaju. Velike razlike u platama među sektorima ukazuju na potrebu za reformama koje bi omogućile ravnomerniju raspodelu bogatstva. Takođe, važno je obratiti pažnju na uslove rada u sektorima sa nižim platama i raditi na njihovom poboljšanju.
Zagreb je takođe suočen s problemima kao što su visoki troškovi života i stanovanja, koji mogu uticati na kupovnu moć zaposlenih. U tom smislu, vlasti bi trebale razmotriti mere koje bi olakšale život građanima, kao što su subvencije za stanovanje i poboljšanje infrastrukture.
U zaključku, podaci o platama u Zagrebu za januar 2025. godine pokazuju stabilan rast, ali i velike razlike među sektorima. Ova situacija zahteva pažnju i akciju kako bi se obezbedila pravednija i održivija ekonomija u glavnom gradu Hrvatske. Investicije u obrazovanje, obuku i razvoj veština mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju razlika i unapređenju životnog standarda svih građana Zagreba.
