Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je danas izjavio da je emitovanje snimka koncerta Marka Perkovića Tompsona na Hrvatskoj radio-televiziji, koji se održao prošle godine na zagrebačkom hipodromu, još jedan indikator fašizacije hrvatskog društva. Linta je naveo da je ovaj proces započeo dolaskom režima Franje Tuđmana na vlast 1990. godine i da se nastavlja i danas.
Tompson, poznat po svom kontroverznom radu i pesmama koje propagiraju ustaštvo, je, prema Linti, glavni promoter ovog ideološkog pravca u Hrvatskoj. On je istakao da Tompson decenijama radi na rehabilitaciji ustaškog režima, uz pomoć vlasti i Katoličke crkve. „Zbog svojih stavova i delovanja, koncerti Marka Perkovića Tompsona su ranije zabranjeni u zemljama poput Holandije, Nemačke, Švajcarske i Slovenije, gde ga opisuju kao promotera neonacizma“, naglasio je Linta.
Ova situacija nije jedinstvena i odražava šire društvene tenzije u Hrvatskoj. Linta smatra da je važno da međunarodna zajednica reaguje na ovakve pojave i da bi Evropska komisija trebala da razmotri mogućnost suspenzije prava Hrvatske u Savetu Evropske unije zbog sistematskog kršenja načela vladavine prava. On je upozorio da Hrvatska ne samo da ignoriše međunarodne norme, već i da aktivno promoviše ideologije koje su u suprotnosti sa evropskim vrednostima.
Kritike na račun Tompsona i njegovog delovanja nisu nove. Mnogi ga vide kao simbol retrogradnih stavova koji su prisutni u delu hrvatskog društva, a njegovi koncerti često izazivaju proteste i osude. Ovaj slučaj predstavlja svestran problem koji se tiče ne samo nacionalne, već i evropske stabilnosti i jedinstva. Linta je pozvao na akciju i naglasio da je potrebno da se ovakvi događaji prepoznaju kao ozbiljna pretnja demokratskim vrednostima.
U poslednjih nekoliko godina, u Hrvatskoj su se pojavili različiti pokreti i organizacije koje se protive ovom obliku nacionalizma i pokušavaju da promovišu inkluzivnost i pomirenje. Međutim, Linta smatra da su ti napori često potisnuti od strane vlasti koje su sklonije da podrže radikalne ideje i ličnosti poput Tompsona.
Tompsonove pesme, koje često sadrže provokativne i nacionalističke poruke, privlače veliku publiku, posebno među mladima. Ova pojava može biti zabrinjavajuća, jer ukazuje na to da se ideje koje su dugo bile marginalizovane vraćaju u mainstream kulturu. Linta veruje da je važno da se društvo suoči sa ovim problemom i da se bori protiv pokušaja rehabilitacije zločinačkih režima iz prošlosti.
Ovo pitanje postavlja i šira pitanja o identitetu i nacionalnoj svesti u Hrvatskoj. Mnogi se pitaju kako će buduće generacije gledati na ovaj deo svoje istorije i kakvu će poruku slati o svojoj prošlosti. Linta je naglasio da je važno da se Hrvatska suoči sa svojom prošlošću kako bi mogla izgraditi bolju budućnost, koja neće biti obeležena mržnjom i podelama.
Na kraju, Linta je pozvao sve relevantne institucije da se uključe u borbu protiv ekstremizma i da zajednički rade na izgradnji društva koje će biti otvoreno, tolerantno i koje će poštovati ljudska prava svih svojih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Samo tako, smatra on, Hrvatska može postati deo stabilne i jedinstvene Evrope.
