Evropska komisija je izdala upozorenje da bi u narednim godinama stotine hiljada radnih mesta u Evropskoj uniji moglo biti ugroženo usled visokih cena energije, industrijskog restrukturiranja i zelene tranzicije. Prema podacima iz paketa preporuka za države članice, zvanični Brisel procenjuje da bi pritisak izazvan rastom cena energije tokom 2026. godine mogao da ugrozi čak 560.000 radnih mesta.
Najveći udar očekuje se u sektorima kao što su građevinarstvo, metalska i hemijska industrija, kao i transport. Ovi sektori su već pod pritiskom, a najnoviji podaci sugerišu da će se situacija samo pogoršati. Pored toga, evropska automobilska industrija suočava se sa dubokim promenama zbog prelaska sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila, kao i sve veće konkurencije iz Kine. U ovom sektoru se procenjuje da je ugroženo oko 600.000 radnih mesta.
Pritisak na tržište rada se oseća i u drugim strateškim granama industrije. Na primer, sektor proizvodnje baterija može izgubiti oko 85.000 radnih mesta, dok se u evropskoj solarnoj industriji procenjuje da je ugroženo skoro 59.000 poslova. Evropska komisija takođe navodi da bi dodatnih 4.500 radnih mesta moglo biti pogođeno merama dekarbonizacije u industriji čelika.
Osim toga, Komisija je pogoršala prognoze za tržište rada. Dok je prošle jeseni očekivala stopu nezaposlenosti od 5,9 odsto u 2026. i 5,8 odsto u 2027. godini, sada se procenjuje da će nezaposlenost iznositi šest odsto u obe godine. Ovaj rast nezaposlenosti predstavlja ozbiljan problem za evropsku ekonomiju koja se već suočava sa izazovima.
Brisel je takođe upozorio na rast fiskalnih pritisaka, s obzirom na to da se očekuje da će zbirni budžetski deficit država članica Evropske unije porasti sa 3,1 odsto BDP-a u 2025. na 3,5 odsto u 2026. i 3,6 odsto u 2027. godini. Ova situacija dodatno komplikuje ekonomski pejzaž u EU, čineći izazovnim održavanje stabilnosti na tržištu rada.
Roksana Minzatu, izvršna potpredsednica Evropske komisije zadužena za veštine, zapošljavanje i socijalna prava, istakla je da evropska konkurentnost ne može da se oslanja samo na tehnologiju, kapital i regulative. Ona naglašava potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji će uključivati i ljudske resurse, obuku i obrazovanje kako bi se radnici pripremili za promene na tržištu rada.
Ove promene u evropskoj ekonomiji zahtevaju hitnu pažnju i delovanje kako bi se ublažili negativni efekti na radna mesta i osiguralo da se radnici mogu prilagoditi novim uslovima. U tom smislu, važno je da se razviju strategije koje će omogućiti bržu tranziciju i osposobljavanje radne snage za nove industrije koje se razvijaju.
Na kraju, Evropska komisija se suočava sa teškim zadatkom kada je reč o pronalaženju ravnoteže između ekološke održivosti, ekonomske stabilnosti i očuvanja radnih mesta. Priprema strategija za obuku i prekvalifikaciju radnika, kao i podsticanje inovacija u industrijama koje su u opasnosti, mogu biti ključni za očuvanje evropske konkurentnosti u budućnosti.
U ovom kontekstu, važno je da države članice EU aktivno rade na razvoju politika koje će podržati radnike i industrije u ovoj izazovnoj tranziciji. U suprotnom, rizikujemo da se suočimo sa masovnim gubicima radnih mesta i dodatnim ekonomskim pritiscima u godinama koje dolaze.
