Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dr Uglješa Mrdić najavio je predlog za izmene propisa kako bi se sprečilo da nesposobni tužioci u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) primaju plate koje su do tri puta veće od onih koje ostvaruju njihovi kolege. Ova izjava dolazi nakon što je JTOK nedavno izgubio još jedan slučaj, u kojem su osumnjičeni iz Kruševca oslobođeni optužbi za ubistvo zbog nedostatka dokaza.
Dr. Mrdić je, kao predsednik Odbora, napomenuo da ne komentariše sudske presude iz poštovanja prema nezavisnosti suda. Ipak, istakao je zabrinjavajući trend gubitka više od desetine procesa koje je JTOK izgubio pod rukovodstvom Mladena Nenadića. Među oslobođenima su i poznata imena kao što su Miroslav Mišković i Stanko Subotić, a država je, prema podacima Ministarstva pravde, u samo četiri najveća slučaja isplatila 152 miliona evra odštete onima koji su oslobođeni.
Mrdić je kritikovao JTOK kao „najnesposobnije i najskuplje tužilaštvo“ u zemlji, naglašavajući da su tužioci često gubili predmete vezane za privredni kriminal zbog nedostatka osnovnog znanja iz oblasti prava. On je istakao da se čini da su tužioci slani u JTOK zbog svoje lojalnosti, a ne sposobnosti, što dodatno ukazuje na problem unutar sistema.
Jedan od najzabrinjavajućih aspekata njegovih izjava je razlika u platama između tužilaca u JTOK i njihovih kolega iz drugih gradova u Srbiji. Tužioci u JTOK primaju plate koje mogu dostići i do 700.000 dinara neto, što je značajno više u poređenju sa tužiocima u Beogradu, Nišu, Kraljevu, Novom Sadu i Subotici, koji rade na sličnim ili čak težim slučajevima.
Mrdić je najavio da će predložiti ukidanje odredbi koje omogućavaju tužiocima u JTOK da primaju veće plate, smatrajući da svi tužioci u Srbiji treba da budu jednako plaćeni. On je istakao i potrebu za transparentnošću u vezi sa primanjima tužilaca, pozivajući na obavezu da se javno objavljuju njihova primanja, uključujući dodatke za rad u komisijama i projektima.
Cilj ovih izmena bi bio da se spreči stvaranje privilegovane tužilačke klase, koja bi mogla da kompromituje rad ostalih tužilaca. Mrdić je izrazio zabrinutost zbog toga što se, prema njegovom mišljenju, stvorila „kriminalno – tužilačka klika“ koja već decenijama upravlja srpskim tužilaštvom i koja, prema njegovim rečima, ruši sopstvenu državu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se u srpskom pravosudnom sistemu postavlja pitanje odgovornosti i efikasnosti. Država bi trebalo da preispita svoje zakone i procedure kako bi osigurala pravičnost i pravdu za sve građane. Mrdićev predlog može biti prvi korak ka reformi tužilaštva, ali će biti potrebno mnogo više od toga da se osigura da svi tužioci rade u interesu pravde, a ne ličnih interesa.
Sve u svemu, situacija u JTOK ukazuje na duboke probleme unutar pravosudnog sistema Srbije. Potrebno je da se hitno preduzmu koraci ka reformama koje će poboljšati rad tužilaštva i osigurati da se pravda sprovodi na pravi način, bez privilegovanih grupa ili nesposobnih pojedinaca koji bi mogli da ugroze pravosudni sistem. Dr. Mrdić je jasno stavio do znanja da je vreme za promene i da je odgovornost ključna za budućnost srpskog pravosuđa.
