Dok svet pažljivo prati posledice pojačane solarne aktivnosti, koja je izazvala poremećaje u komunikacionim sistemima i mogućnost pojave polarne svetlosti čak i na nižim geografskim širinama, pažnja javnosti ponovo se usmerila ka svemiru i fenomenima koji dolaze sa Sunca. U isto vreme, 18. maj, datum rođenja jednog od najvećih naučnih umova sa ovih prostora – Ruđera Boškovića – bio je povod za razgovor o astronomiji, nasleđu nauke i fascinaciji kosmosom.
Na ovom razgovoru, gost emisije „Hajde da razgovaramo“ bio je astronom Mihajlo Racković iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“. On je govorio o značaju Boškovića kao naučnika, kao i o savremenim izazovima koje donose solarne oluje i istraživanja svemira.
Ruđer Bošković, rođen 1711. godine u Dubrovniku, ostavio je značajan trag u raznim oblastima nauke. Racković je istakao da je Bošković bio svestrana ličnost koja nije doprinosila samo astronomiji, već je definisao međumolekulske sile i ukazao na postojanje privlačnih i odbojnih sila među molekulima i atomima. Poznate su njegove Boškovićeve krivulje koje objašnjavaju ponašanje tih čestica.
Bošković je takođe bio među prvima koji je došao do ideje da Zemlja nema savršeni sferni oblik, već nepravilni oblik poznat kao geoid, što je bilo revolucionarno za to vreme. Kada je Vilijam Heršel otkrio planetu Uran, Bošković je bio među prvima koji su shvatili da se radi o novoj planeti, a ne o zvezdi.
Osim astronomije, Bošković se bavio i fizikom, gde je prvi došao na ideju da materija i energija mogu prelaziti jedna u drugu. Iako nije došao do Ajnštajnove formule E=mc², razmišljao je u tom pravcu, a takve ideje su postale osnova moderne fizike.
Pored astronomije i fizike, Bošković je bio aktivan u arhitekturi, geodeziji i matematici. Učestvovao je u sanaciji kupole bazilike Svetog Petra u Rimu, a bio je i jezuitski sveštenik, pokazujući širok spektar interesovanja. Racković je naglasio da su astronomija, geodezija i fizika prirodno povezane discipline, jer proučavanje svemira uključuje i elemente fizike, matematike, prostora, energije i kretanja.
Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ igra važnu ulogu u popularizaciji nauke među građanima, posebno među mladima. Organizuju se projekcije u planetarijumu, besplatni kursevi astronomije, posmatranja nebeskih tela teleskopom i radionice za decu. Planetarijum, smešten u nekadašnjem turskom kupatilu, omogućava vernu projekciju zvezdanog neba, a posmatranje Meseca kroz teleskop ostavlja snažan utisak na posetioce.
Racković je podelio svoje lično interesovanje za pitanje vanzemaljskog života, verujući da u našoj galaksiji, koja sadrži oko 500 milijardi planeta, postoji mogućnost života. Ipak, naglašava da se često pogrešno govori o vanzemaljcima, objašnjavajući da postoji razlika između inteligentnog vanzemaljskog života i bilo kakvog oblika života.
U razgovoru se posebno osvrnuo na nedavnu solarne aktivnosti, objašnjavajući da Sunce prolazi kroz cikluse pojačane aktivnosti tokom kojih dolazi do oslobađanja velikih količina naelektrisanih čestica. Ove čestice putuju kroz svemir i mogu izazvati probleme sa komunikacijama. Racković je upozorio da solarne oluje mogu ometati radio-talase, a u slučaju ekstremne aktivnosti, moglo bi doći do ozbiljnih problema sa električnim mrežama širom planete.
On je pomenuo Karingtonov događaj iz 19. veka, kada su telegrapski operateri dobijali opekotine zbog preopterećenja sistema. Danas, kada zavisimo od električne energije, posledice bi mogle biti mnogo ozbiljnije, uključujući preopterećenje elektroenergetskih mreža i kvarove na elektranama.
Racković zaključuje da je izazov za modernu civilizaciju ne samo solarna aktivnost, već naša zavisnost od električne energije. Solarni ciklus traje u proseku oko 11 godina, a neki događaji, poput Karingtonovog, se dešavaju retko, ali predstavljaju ozbiljan rizik za infrastrukturu i svakodnevni život.
