Bivša generalna direktorka Direktorata za ljudska prava, Mirjana Pajković, nedavno je postala tema javnosti zbog skandala povezanog sa eksplicitnim snimcima. Ova situacija dodatno je uzburkala političku scenu u Crnoj Gori, s obzirom na to da je u aferu uključen i Dejan Vukšić, bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbednost i savetnik predsednika Jakova Milatovića. Pajković je nakon podnošenja ostavke na svoju funkciju odlučila da se vrati u Ministarstvo za ljudska prava, gde će raditi kao samostalna savetnica.
Prema zvaničnom saopštenju ministarstva, njen povratak je moguć prema zakonu o državnim službenicima i nameštenicima, koji omogućava osobama koje su izgubile mandat da se rasporede na radno mesto koje odgovara njihovim kvalifikacijama, uz saglasnost. Ova odluka izazvala je burne reakcije u javnosti, posebno među članovima pokreta Alternativa CG, koji su istakli da Crna Gora ima mnoge visokoobrazovane ljude koji čekaju priliku za rad u državnoj upravi, a koji nikada nisu bili umešani u skandale ili pravne probleme.
Vesko Pejak, jedan od lidera Alternativa, postavio je pitanje o etičkom kodeksu državnih službenika, koji nalaže da službenici svojim ponašanjem čuvaju ugled institucija i poverenje građana. On je naglasio da se postavlja pitanje da li se etički standardi primenjuju jednako na sve, ili postoje privilegovani koji se izuzimaju od istih.
U međuvremenu, Pajković je otvorila nalog na popularnom sajtu za odrasle „OnlyFans“, gde je za dvadesetak dana zaradila 20.000 evra. Ova suma je značajno veća od njene plate kao državnog uposlenika, što dovodi do pitanja o njenom motivu za povratak u državnu službu. Pejak je primetio da je ova situacija dodatno pokazala nejednakosti u pristupu državnim pozicijama i da je sramota da se osoba sa ovolikim skandalima vraća u instituciju.
Reakcije javnosti na Pajkovićin povratak su bile različite, a mnogi su izrazili zabrinutost zbog njenog uticaja na ugled Ministarstva za ljudska prava. U svetlu njenog povratka, Alternativa CG je zatražila slobodan pristup informacijama kako bi se utvrdilo da li je ministarstvo razmatralo etičke aspekte njenog raspoređivanja na novo radno mesto. Pejak je naglasio da građani imaju pravo da znaju kako se donose odluke u vezi sa državnim službenicima, posebno kada su u pitanju oni sa problematičnom prošlošću.
S obzirom na sve ove okolnosti, Pajkovićin povratak u Ministarstvo za ljudska prava postavlja ozbiljna pitanja o etici i procedurama u državnoj upravi Crne Gore. Kritičari ukazuju na potrebu za reformom sistema kako bi se osiguralo da se takvi slučajevi ne ponavljaju, i da se svi državni službenici tretiraju ravnopravno, bez obzira na njihovu ličnu prošlost ili skandale u kojima su bili uključeni.
Crna Gora se suočava sa izazovima u pogledu transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru. U svetlu nedavnih događaja, jasno je da je potrebno preispitati postojeće standarde i etičke kodekse, kako bi se obezbedilo da institucije služe građanima i da se ojača poverenje u državne strukture.
U konačnici, Pajkovićin slučaj može poslužiti kao važan primer za buduće reforme i promene u sistemu državne uprave. Jasno je da je potrebno više nego ikada raditi na jačanju etičkih standarda i obezbeđivanju da se svi državni službenici ponašaju u skladu s pravilima koja se primenjuju na sve, bez izuzetka. Ova situacija može biti prilika za Crnu Goru da pokaže da je spremna na promene i da želi da izgradi sistem koji će biti pravedan i transparentan za sve njene građane.
