U Evropskoj uniji, tokom 2025. godine, 42,3% korisnika interneta prijavilo je da je naišlo na poruke koje smatraju neprijateljskim i ponižavajućim prema određenim grupama ljudi ili pojedincima, pokazali su podaci Evrostata objavljeni danas. Ovaj alarmantan trend ukazuje na rastući problem online mržnje i diskriminacije, koji ima ozbiljne posledice po društvo.
Prema izveštaju evropske statističke službe, Mađarska je zabeležila najviši procenat korisnika koji su prijavili neprijateljske poruke, sa čak 60,9%. Iza nje slede Finska sa 56,7% i Slovačka sa 56,2%. Ovi podaci sugerišu da su ovi regioni posebno pogođeni fenomenom online mržnje. S druge strane, najmanji procenat korisnika koji su prijavili ovakve poruke zabeležen je u Letoniji sa 29,3%, Grčkoj sa 29,4%, Nemačkoj sa 33,7% i Litvaniji sa 33,8%. Ova razlika između zemalja može biti rezultat različitih društvenih, političkih i kulturnih faktora koji utiču na način na koji se online komunikacija odvija.
Najčešće mete neprijateljskih poruka su bile osobe koje su se izjašnjavale prema političkim i društvenim stavovima, kao i ljudi različitog rasnog i etničkog porekla. Seksualna orijentacija i veroispovest su takođe bili česti razlozi za uvredljive komentare i napade. Ova vrsta diskriminacije ne samo da utiče na pojedince, već i na celokupno društvo, stvarajući atmosferu straha i nesigurnosti.
Osim toga, podaci pokazuju da su uvredljive poruke često usmerene na osnovu pola, invaliditeta, starosti i drugih ličnih karakteristika. Ovo ukazuje na širok spektar predrasuda koje se manifestuju u digitalnom prostoru. Sve ovo postavlja ozbiljna pitanja o bezbednosti i toleranciji u online zajednicama, te o potrebi za jačim zakonodavstvom i regulativama koje će se boriti protiv online mržnje.
Pojava neprijateljskih poruka na internetu može biti povezana sa širenjem populizma i radikalizacije u nekim evropskim zemljama, gde se često koriste dezinformacije i stereotipi za mobilizaciju podrške. Ovaj fenomen nije samo lokalni problem, već predstavlja izazov koji zahteva zajednički pristup na nivou EU. Važno je raditi na edukaciji korisnika interneta o štetnosti takvih poruka i promovisanju kulture tolerancije i poštovanja.
Evropska unija je već prepoznala ovaj problem i preduzima korake kako bi se borila protiv online mržnje. Inicijative kao što su kampanje za podizanje svesti, kao i zakonodavni okviri koji se bave pitanjem digitalne bezbednosti, postali su sastavni deo evropske agende. Međutim, uspeh ovih napora zavisi od aktivnog angažovanja svih članica kako bi se osiguralo da internet bude sigurno mesto za sve korisnike.
Kao odgovor na ovaj problem, organizacije za ljudska prava i aktivisti pozivaju na jaču saradnju među državama članicama EU, kao i sa tehnološkim kompanijama. Potrebno je razviti efikasne mehanizme za prijavu i uklanjanje uvredljivih sadržaja, kao i pružiti podršku žrtvama online napada.
S obzirom na sve veći broj korisnika interneta, važno je da se društvo suoči sa ovim izazovima i pronađe rešenja koja će omogućiti zdravu i konstruktivnu online komunikaciju. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti internet koji će biti bezbedno i inkluzivno mesto za sve.
