Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine zabeležila je blagi porast, dostigavši 28,96 evra za 100 kilovat-sati, prema najnovijim podacima Evrostata. Ova informacija ukazuje na trend rasta cena koji se nastavlja od prethodnih godina, dok se potrošači suočavaju s sve većim troškovima energije.
U prvoj polovini 2025. godine, cena električne energije za domaćinstva iznosila je 28,79 evra za 100 kilovat-sati, što znači da je došlo do povećanja od 0,17 evra u odnosu na prethodni period. Ovaj rast cena može se pripisati povećanju poreza i dažbina, koji su porasli kako nominalno, tako i kao udeo u konačnom računu za električnu energiju.
Na nivou Evropske unije, razlike u cenama električne energije su značajne, a neke zemlje beleže znatnije troškove. Irska je zabeležila najskuplju električnu energiju, sa cenom od 40,42 evra za 100 kilovat-sati. Iza nje, na drugom mestu, nalazi se Nemačka sa 38,69 evra, dok Belgija zauzima treće mesto sa cenom od 34,99 evra. Ovi podaci ukazuju na velike finansijske terete koje domaćinstva u ovim zemljama moraju da podnesu.
S druge strane, najniže cene električne energije zabeležene su u Mađarskoj, gde cena iznosi 10,82 evra, zatim na Malti sa 12,82 evra i u Bugarskoj sa 13,55 evra. Ove razlike u cenama mogu se objasniti različitim politikama energetske regulative, nivoima poreza i subvencijama koje različite države pružaju svojim građanima.
U analizi godišnjih promena cena, Rumunija je zabeležila najveći rast cena električne energije, sa poskupljenjem od 58,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Pored Rumunije, značajna povećanja cena registrovana su i u Austriji i Irskoj, što dodatno potvrđuje trend rasta troškova energije u ovim zemljama.
U isto vreme, neke zemlje beleže pad cena električne energije. Na Kipru je zabeležen pad od 14,7 odsto, a slični trendovi uočeni su i u Francuskoj i Danskoj. Ova kretanja sugerišu da se tržište električne energije u Evropi suočava s različitim izazovima i prilikama, a cene se prilagođavaju prema specifičnim uslovima u svakoj zemlji.
U svetlu ovih informacija, potrošači u Evropskoj uniji treba da budu svesni promena na tržištu električne energije i da se pripreme na moguće dalje rastuće troškove. Povećanje poreza i dažbina može dodatno opteretiti domaćinstva, dok se istovremeno neki potrošači u zemljama s nižim cenama suočavaju s različitim izazovima, uključujući manje dostupne resurse ili manje razvijene energetske infrastrukture.
U zaključku, cena električne energije u Evropskoj uniji nastavlja da raste, a razlike među zemljama postaju sve izraženije. Ovi trendovi zahtevaju pažnju i prilagođavanje politika koje će osigurati održivost i pristupačnost energije za sve građane. Kako se situacija na tržištu razvija, važno je da vlade i regulatori rade na pronalaženju rešenja koja će obezbediti stabilne i pravedne cene električne energije, kako bi se zaštitili interesi potrošača.
