Planovi za realizaciju jednog od najambicioznijih pomorskih projekata ponovo su privukli pažnju javnosti, nakon što je ideja o brodu „Freedom Ship“ aktivirana gotovo tri decenije od njenog prvobitnog predstavljanja. Ovaj koncept zamišljen je kao plutajući grad kapaciteta do 80.000 ljudi, a ukoliko ikada bude izgrađen, predstavljaće jednu od najvećih veštačkih struktura na vodi u istoriji.
Projekat je prvi put predstavio američki inženjer Norman Nikson tokom devedesetih godina, a ponovo je u fokusu nakon njegove smrti 2012. godine. Danas ga razvija tim pod vođstvom Rodžera Guča, izvršnog direktora kompanije „Freedom Cruise Line International“, koji ističe da postoji ozbiljno interesovanje za njegovu realizaciju, uprkos ogromnim tehničkim i finansijskim izazovima.
Prema postojećem konceptu, „Freedom Ship“ bio bi dugačak oko 1.609 metara i širok 244 metra, s čak 30 paluba. Procene govore da bi ukupna vrednost izgradnje iznosila oko 13,9 milijardi evra, što ovaj projekat svrstava među najskuplje pomorske poduhvate ikada planirane. Brod bi bio zamišljen kao samoodrživa zajednica sa 50.000 stalnih stanovnika, dodatnih 10.000 putnika i 20.000 članova posade. Ideja je da se objedini život, rad i zabava na jednom mestu, uz potpunu infrastrukturu nalik savremenom gradu.
Na brodu bi se nalazile bolnice, škole, prodavnice, hoteli, restorani, kongresni centar, stadion sa 15.000 mesta, vodeni park, muzeji i koncertna dvorana, čineći ga kompletnim urbanim centrom na vodi. Unutrašnjost broda bila bi organizovana tako da funkcioniše kao pravi grad, sa velikim akvarijumom, noćnim klubom i dvospratnom gastronomskom halom.
Obrazovni sistem bio bi razvijen od osnovnog do univerzitetskog nivoa, a četiri palube bile bi rezervisane za poslovne zone, finansijske institucije, banke i maloprodaju. Na vrhu konstrukcije nalazilo bi se osam heliodroma za vazdušni saobraćaj. Takođe, planiran je i interni transportni sistem, uključujući tramvajsku mrežu za kretanje unutar broda, dok bi pešačke staze i parkovi omogućavali slobodno kretanje stanovnika.
Za razliku od klasičnih kruzera, „Freedom Ship“ nije zamišljen da pristaje u luke. Planira se da konstantno plovi međunarodnim vodama, obilazeći svet u periodu od oko dve godine, brzinom od sedam čvorova. Zbog svojih dimenzija, brod ne bi mogao da pristane ni u jednu postojeću luku, a putnici i snabdevanje obavljali bi se putem manjih trajekata.
Jedan od najvećih izazova ostaje obezbeđivanje početnog kapitala i organizacija gradnje. Prema trenutnim planovima, izgradnja bi mogla da počne u Indoneziji, nakon zatvaranja finansijske konstrukcije, a trup bi bio sastavljen iz više delova na moru. Procene govore da bi izgradnja trajala između tri i četiri godine, uz mogućnost da se prvi stanovnici usele pre potpunog završetka.
Finansijski model predviđa i učešće privatnih preduzetnika koji bi iznajmljivali ili kupovali poslovni prostor na brodu. Među dodatnim funkcijama projekta navodi se i čišćenje okeana tokom plovidbe, dok bi kao izvor energije bila razmatrana i nuklearna tehnologija radi smanjenja emisije ugljenika.
Iako su tokom godina postojali brojni slični koncepti, do sada su realizovana samo dva rezidencijalna kruzera. U poređenju sa njima, „Freedom Ship“ bio bi višestruko veći i kompleksniji, što dodatno pojačava skepsu stručne javnosti. Ipak, projektni menadžer Sridev Mukerdžea veruje da ideja ima potencijal za realizaciju, ističući da su posvećenost i upornost ključni faktori za uspeh ovako velikog poduhvata.
Mukerdžea poručuje: „Verujem da su mogućnosti neograničene“ i dodaje da će učiniti sve kako bi projekat bio ostvaren uprkos svim izazovima koji stoje na putu njegovoj realizaciji. Ovaj ambiciozni plan o „plutajućem gradu“ mogao bi postati simbol novog oblika urbanog života na vodi, a njegovo ostvarenje bi moglo značajno uticati na budućnost pomorske arhitekture i načina života.
