Savet za sprovođenje mira (PIC) održava sednicu na kojoj se ponovo razmatra imenovanje novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nakon ostavke Kristijana Šmita u maju. Na prethodnoj sednici, Luis Krišok, američki diplomata i prvi zamenik visokog predstavnika, postavljen je za vršioca dužnosti dok se članice PIC-a ne dogovore o novom predstavniku. Ova situacija ponovo otvara pitanja o budućoj ulozi Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i razlike unutar međunarodne zajednice.
Sandra Gojković Arbutina, glavna odgovorna urednica Nezavisnih novina iz Banja Luke, ističe da su razlike između Nemačke, Velike Britanije i Francuske s jedne strane, i Sjedinjenih Američkih Država s druge, prepreka za postizanje dogovora. Prvi put se dešava da je imenovan vršilac dužnosti, što nije predviđeno Dejtonskim sporazumom. Očekivanja su da će vršilac dužnosti ostati na svom mestu dok se ne postigne saglasnost među članicama PIC-a, što ukazuje na mogućnost da se dogovor ne ostvari brzo.
Gojković Arbutina objašnjava da postoji suštinska razlika u viđenju uloge budućeg visokog predstavnika. Američka strana smatra da bi visoki predstavnik trebao biti medijator, dok evropske zemlje žele da zadrže bonska ovlašćenja koja OHR ima. Ova nesuglasica o funkciji visokog predstavnika može otežati postizanje konsenzusa.
Milorad Dodik i Dragan Čović traže preispitivanje odluka prethodnih visokih predstavnika, što nije iznenađujuće s obzirom na to da političkim akterima odgovara slabija uloga OHR-a. Gojković Arbutina naglašava da je apsurdno što Bosna i Hercegovina, tri decenije nakon rata, još uvek funkcioniše uz instituciju koja može da nameće zakone bez prethodne parlamentarne procedure.
Međunarodna zajednica, prema njenim rečima, nosi deo odgovornosti jer nije uspela da osposobi političke aktere da sami donose odluke. Domaći političari često govore da žele da odlučuju samostalno, ali se suočavaju s novim političkim krizama. Razlike između američkog i evropskog pristupa ostaju izražene, što otežava brzo rešenje.
Gojković Arbutina smatra da mora doći do postepenog smanjenja ovlašćenja OHR-a, jer Bosna i Hercegovina kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ne može trajno funkcionisati pod institucijom koja ima mogućnost intervencije u zakonodavstvu. Strah od slabljenja OHR-a u Sarajevu proističe iz bojazni da bi to značilo manji međunarodni uticaj na rešavanje političkih sporova.
S obzirom na trenutne okolnosti, postoji mogućnost da vršilac dužnosti ostane na čelu OHR-a, što bi predstavljalo presedan. Dosadašnja praksa je bila da funkciju visokog predstavnika obavlja evropski diplomata, dok je prvi zamenik dolazio iz Sjedinjenih Američkih Država. Razgovori o novom visokog predstavniku takođe su odraz dubljih podela unutar međunarodne zajednice, s obzirom na to da se očekuje da će se nastaviti sa naporima da se postigne dogovor o budućnosti OHR-a i njegovoj ulozi u Bosni i Hercegovini.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost političkih odnosa u regionu i izazove s kojima se suočava Bosna i Hercegovina u nastojanju da postane stabilna demokratska država. Razgovori o budućem visokom predstavniku i njegovim ovlašćenjima će nesumnjivo oblikovati političku budućnost zemlje, a međunarodna zajednica će morati da pronađe ravnotežu između pružanja podrške i omogućavanja domaćim akterima da preuzmu odgovornost za donošenje odluka.
