Udruženje Crmničana „13. jul“ je izrazilo zabrinutost zbog peticije koja zahteva rušenje crkve Svete Trojice na Rumiji. Ova inicijativa, kako navode, predstavlja opasan korak koji može imati ozbiljne posledice po Crnu Goru. Upozoravaju na to da su politički predstavnici albanske zajednice ti koji podržavaju ovu peticiju, ističući da Rumija nije samo pitanje jednog objekta, već i simbol crnogorske istorije, tradicije i identiteta.
U kontekstu ove situacije, članovi Udruženja podsećaju na događaje sa Kosova i Metohije. Oni navode da je britanski parlament 2009. godine, pozivajući se na podatke OEBS-a i UNMIK-a, saopštio da je od 1999. godine uništeno ili oštećeno 155 srpskih pravoslavnih crkava i manastira. Tokom 1999. godine, 76 crkava je uništeno ili oštećeno, dok je još 30 crkava stradalo tokom martovskih nereda 2004. godine. Ministar kulture Srbije, Nikola Selaković, dopunio je ovu informaciju ističući da je broj uništenih svetinja na Kosovu porastao na 156.
Udruženje Crmničana naglašava da je ovo upozorenje protiv svake politike koja rušenje tuđe svetinje predstavlja kao legitiman način „oslobađanja“ prostora. Pitanje koje postavljaju je: ako je danas prihvatljivo sakupljati potpise za rušenje pravoslavne crkve, šta će se dogoditi sutra kada neko sakupi potpise za rušenje džamije? Da li će tada oni koji su podržali ovu peticiju tražiti toleranciju i suživot?
Zamolili su da se ne poziva na rušenje bilo čije bogomolje, ali su istakli da neće ćutati kada se traži rušenje njihove. Vekovima su živeli sa komšijama različitih vera i naroda, i svesni su značaja očuvanja mira, ali i svojih tradicija. Ne prihvataju da se njihova istorija i tradicija nazivaju okupacijom, niti da se pravoslavna crkva na Rumiji predstavlja kao objekat koji treba „osloboditi“ rušenjem.
Članovi Udruženja izražavaju zabrinutost zbog sve učestalijih pokušaja da se potru njihova istorija, simboli i tradicija. Očekuju reakciju državnih institucija i političkih partija koje se zalažu za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa. Njihovo ćutanje na javni zahtev za rušenje pravoslavne bogomolje smatraju zabrinjavajućim. Ne traže da se stane protiv bilo kog naroda ili vere, već da se stane na stranu principa da se u Crnoj Gori ne ruše bogomolje samo zato što pripadaju drugoj veri, narodu ili tradiciji.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Crna Gora poznata po svojoj multikulturalnosti i multireligioznosti. U zemlji gde različite vere i tradicije koegzistiraju, rušenje bilo koje bogomolje može izazvati ozbiljne tenzije među zajednicama. U proteklim decenijama, Crna Gora je prolazila kroz teške političke i društvene promene, a očuvanje mira i suživota postalo je ključno pitanje.
S obzirom na sve to, Udruženje Crmničana poziva sve građane da razmisle o posledicama koje ovakve inicijative mogu doneti. Umesto da se raspiruje mržnja i netrpeljivost, potrebno je raditi na jačanju međusobnog razumevanja i poštovanja. Uloga institucija i političkih lidera je da osiguraju da se svi osećaju sigurnima i poštovanim, bez obzira na svoju veru ili etničku pripadnost.
U ovom trenutku, Crna Gora se suočava sa izazovima koji zahtevaju jedinstvo i solidarnost. Umesto da se fokusiraju na razlike, građani bi trebalo da se okupe oko zajedničkih vrednosti koje promovišu mir, toleranciju i suživot. Ako se nastavi sa inicijativama koje dele zajednice, to može dovesti do ozbiljnih posledica po stabilnost i budućnost zemlje.
Na kraju, jasno je da je potrebno više dijaloga i saradnje između svih zajednica u Crnoj Gori. Samo kroz međusobno razumevanje i poštovanje možemo izgraditi bolju budućnost za sve.
