Danska, Holandija, Grčka, Nemačka i Austrija su se dogovorile o principima modela „centara za povratak“ za neregularne migrante u trećim zemljama. Danski ministar za imigraciju i integraciju, Morten Bedskov, izjavio je da očekuje da bi prve migrante mogli poslati u takav centar do kraja 2027. godine. Ova informacija je objavljena nakon sastanka u Kopenhagenu, gde su prisustvovali i ministri iz drugih navedenih zemalja.
Bedskov je naglasio da se ne radi o kampovima, već o mogućnosti „novog početka“ za neregularne migrante koji ne mogu da se vrate u svoje zemlje i nemaju mogućnost legalnog ostanka. On je rekao da Danska planira da pošalje prve ljude u centar izvan EU 2027. godine, dodajući da će model biti u skladu sa pravom Evropske unije i međunarodnim zakonodavstvom.
Na pitanje o mogućnostima koje bi centri za povratak nudili, Bedskov je rekao da je reč o „prilici za novi život u partnerskoj zemlji“. Odbacio je ideju da bi ovi centri ličili na zatvore ili deportacione centre, ističući da to nije slučaj.
Danski ministar je takođe naglasio da ne očekuje da će realizacija projekta potrajati, te je cilj da prvi migranti budu poslati u centar najkasnije do kraja 2027. godine. Lars Leke Rasmusen, danski ministar spoljnih poslova, koji je takođe prisustvovao sastanku, izrazio je optimizam da bi uskoro mogao biti postignut sporazum sa zemljom koja bi prihvatila migrante.
Rasmusen je smatrao da model centara za povratak predstavlja jednu od mera za „izgradnju zida oko Evrope“, uz istovremeno omogućavanje legalnog ulaska u EU. Grčki ministar za migracije, Tanasis Plevris, izjavio je da bi sporazum sa jednom trećom zemljom mogao biti postignut u narednih mesec dana.
Na sastanku u Kopenhagenu, pored Danske i Grčke, učestvovali su predstavnici Nemačke, Holandije i Austrije, sa ciljem da utvrde naredne korake ka zajedničkom modelu u oblasti azila i povratka migranata. Ovaj dogovor može značiti značajne promene u pristupu evropskih zemalja prema neregularnim migrantima, kao i mogućnost da se smanji pritisak na granice EU.
U svetlu trenutnih migracionih kriza, ovaj plan može biti viđen kao pokušaj da se uspostavi kontrolisaniji i humaniji pristup prema onima koji su primorani da napuste svoje zemlje. Međutim, ostaje da se vidi kako će se ovaj model implementirati u praksi i kako će ga prihvatiti zemlje koje bi bile domaćini ovih centara.
Bedskov je takođe ukazao na to da će centri za povratak biti razvijeni u saradnji sa zemljama partnerima, kako bi se osiguralo da migranti imaju mogućnosti za novi početak. Ovaj pristup može biti izazovan, s obzirom na različite političke i ekonomske okolnosti u zemljama koje bi mogle biti uključene.
U svakom slučaju, evropske zemlje nastavljaju da traže rešenja za izazove koje donosi migracija i pitanje azila. Ovaj sastanak u Kopenhagenu predstavlja samo jedan korak u tom pravcu, ali može imati dalekosežne posledice na politiku EU prema migrantima u budućnosti. Očekuje se da će dalji pregovori i dogovori o ovom modelu biti u fokusu evropskih lidera u narednim mesecima, a sve u cilju pronalaženja održivih rešenja za kompleksne migracione probleme.
