U MANASTIRU Savina, u Herceg Novom, održan je parastos žrtvama Jasenovca i drugih stratišta tokom Drugog svetskog rata. Ovu važnu ceremoniju služio je iguman Makarije uz prisustvo sveštenstva, a organizatori su bili manastir, hercegnovsko Kolo srpskih sestara i NVO „Srpski soko“. Ovaj događaj je deo kontinuiranog sećanja na stradanja srpskog naroda, koje se ne sme zaboraviti.
Iguman Makarije je u svojoj besedi naglasio ključnu poruku o prirodi zla i njegovim posledicama. „Zlo najpre uništava onoga ko ga čini“, rekao je on, ističući važnost života po Jevanđelju, koji se ogleda u ljubavi, žrtvi i molitvi, kako za bližnje, tako i za neprijatelje. Ova izjava odražava duboku filozofiju koja se temelji na hršćanskim vrednostima, gde je opraštanje i ljubav prema drugima od suštinske važnosti.
U kontekstu stradanja srpskog naroda kroz vekove, iguman je podsetio na potrebu verujućih da svedoče svoju veru kroz ljubav i praštanje. „Čovek je istinski čovek samo kada voli i pomaže drugima“, istakao je on, naglašavajući humanost i solidarnost kao osnovne vrednosti svakog pojedinca. Ove reči su posebno značajne u vremenu kada se često zaboravlja na važnost zajedništva i međusobne podrške.
Makarije je takođe naglasio da je srpski narod kroz svoju istoriju pokazivao bratoljubivost i gostoljubivost, a ne destruktivnost. „Naš narod nije uništavao druge, nije želeo da drugi ljudi nestanu, nego je uvek bio spreman da dočeka svakog u svom srcu i u svom domu“, rekao je iguman, naglašavajući vrednosti koje definišu srpsku kulturu i tradiciju. Ova izjava poziva na razmišljanje o identitetu i vrednostima naroda koji se suočavao sa mnogim izazovima, ali nikada nije gubio svoju humanost.
Održavanje parastosa žrtvama Jasenovca i drugih stratišta ima poseban značaj za srpsku zajednicu. Jasenovac je bio jedno od najstrašnijih mesta stradanja tokom holokausta, gde su mnogi nevini ljudi izgubili živote. Sećanje na njih je ključno za očuvanje kolektivnog identiteta i svesti o stradanjima koja su se dogodila. Ovako organizovani događaji služe ne samo kao podsećanje na prošlost, već i kao poziv na jedinstvo i solidarnost među ljudima.
U današnjem društvu, gde se često suočavamo sa izazovima kao što su netolerancija i mržnja, poruke izrečene tokom parastosa su od izuzetne važnosti. One podsećaju na to da je ljubav i razumevanje jedini pravi put ka pomirenju i izgradnji boljeg društva. Kroz molitvu i sećanje na žrtve, okupljeni su pokazali da su spremni da se bore protiv zla i da grade bolju budućnost.
Ovaj parastos nije samo ritual, već i način da se prenese poruka budućim generacijama. Važno je da mladi ljudi razumeju prošlost svog naroda, da se sećaju žrtava i da uče iz istorije kako bi izgradili svet u kojem će vladati mir i tolerancija. U tom smislu, održavanje ovakvih događaja je ključno za očuvanje identiteta i kulture srpskog naroda.
Na kraju, iguman Makarije je podsetio okupljene na to koliko je važno da se i dalje svedoči vera kroz ljubav, praštanje i zajedništvo. Njegove reči su poziv na akciju, da se ne zaboravi prošlost, ali i da se gleda ka budućnosti sa nadom i verom u bolji svet. Ovaj parastos je tako postao simbol ne samo sećanja na žrtve, već i borbe za vrednosti koje su temelj ljudskog postojanja.
