Evropa se suočava s ekstremnim toplotama koje su postale učestale tokom leta, a narednih meseci očekuje se nastavak ovog trenda. U avgustu se predviđa da će temperature biti „toplije nego obično“, a meteorolozi upozoravaju na mogućnost novih toplotnih talasa. Poslednjih nedelja, temperature su u mnogim delovima kontinenta prešle 40 stepeni Celzijusa, što je dovelo do ozbiljnih problema, uključujući šumske požare koji su opustošili delove Francuske i Španije, uz evakuaciju stotina hiljada ljudi.
Joana Vergini, osnivačica platforme za vremensku prognozu WFY24, ističe da su sve prognoze za avgust jasno ukazale na toplotnije vreme, posebno iznad Mediterana i jugoistočne Evrope. Regije poput Iberijskog poluostrva, Italije, Grčke i Balkana suočavaju se s ponavljajućim „toplotnim klasterima“. S obzirom na izuzetno toplo Sredozemno more, noći će biti toplije nego obično, što može povećati rizik od toplotnog stresa, naročito među ranjivim grupama.
U gradovima kao što su Napulj, Barselona, Rim, Valensija, Nica, Solun, Split i Atina, noćne temperature će verovatno biti iznad 20 stepeni, što se klasifikuje kao tropska noć. U Velikoj Britaniji, meteorološke službe takođe očekuju maksimum od 35 stepeni tokom avgusta, sa sličnim upozorenjima o potencijalnim toplotnim talasima.
Kako naučnici objašnjavaju ovu pojavu? Napredak u analizi podataka o vremenskim i klimatskim prilikama omogućava im da preciznije procene uticaj globalnog zagrevanja na ekstremne vremenske pojave. Ovaj proces se naziva pripisivanje ekstremnih događaja klimatskim promenama. Umesto da se fokusiraju na to da li su klimatske promene direktno izazvale određeni toplotni talas, istraživači se bave pitanjem kako je globalno zagrevanje povećalo verovatnoću i intenzitet tih događaja.
Na primer, analiza koju je sprovela organizacija World Weather Attribution pokazuje da su ekstremne temperature koje smo nedavno doživeli „praktično nemoguće“ u ovom periodu godine bez uticaja klimatskih promena. Naučnici su takođe utvrdili da bi sličan toplotni talas iz 1976. bio 3,5 stepeni hladniji od ovog meseca.
Kontinuirane emisije fosilnih goriva su, prema rečima stručnjaka, direktno odgovorne za poremećaje koje ljudi doživljavaju u svakodnevnom životu. Međutim, podaci o vremenskim nepogodama poput tornada su manje sveobuhvatni, što otežava pouzdano pripisivanje njihove pojave klimatskim promenama.
Osim toga, naučnici istražuju i kako su klimatske promene promenile karakteristike ekstremnih vremenskih događaja, kao što su toplotni talasi. Na primer, atmosferski obrasci koji uzrokuju toplotne kupole, koje su zadržale toplinu, gotovo su se utrostručili od 1950-ih, što se takođe može povezati s ljudskim uticajem na klimu.
Fenomen El Ninjo, koji može izazvati ekstremne vremenske uslove, takođe igra ulogu u ovoj situaciji. El Ninjo se javlja kada temperature mora u istočnom Tihom okeanu postanu neobično visoke i često se povezuje s ekstremnim vremenskim događajima. Iako može povećati globalne temperature za oko 0,2 stepena, stručnjaci upozoravaju da se ne može koristiti kao izgovor za ignorisanje klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
U poslednje vreme se postavlja pitanje da li je pad nivoa zagađenja doprineo ovim toplotnim talasima. Dok neki smatraju da bi smanjenje zagađenja moglo smanjiti uticaj aerosola koji reflektuju sunčevu svetlost, stručnjaci ističu da su toplotni talasi rezultat sistema visokog pritiska i da su postali učestaliji i intenzivniji zbog globalnog zagrevanja.
Ova situacija predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje i sigurnost građana Evrope, a stručnjaci upozoravaju na potrebu za hitnim delovanjem kako bi se smanjile emisije gasova i ublažili efekti klimatskih promena. Sa svakim novim toplotnim talasom, postaje jasnije da su klimatske promene realnost s kojom se moramo suočiti, a ne nešto što možemo ignorisati.
