Pasulj je vekovima važan deo srpske kuhinje, ali se u poslednje vreme sve više ističe i kao značajan tržišni proizvod. Srbija ima povoljne uslove za njegovu proizvodnju, ali se suočava sa problemom smanjenja domaće proizvodnje. Na tržištu se sve više pojavljuju uvozni pasulji iz zemalja poput Kirgistana, Egipta i Kine. Ipak, domaći kupci preferiraju lokalni pasulj, čak i kada je skuplji, što stvara stabilnu potražnju.
Trenutna cena kilograma pasulja kreće se između 350 i 650 dinara, dok kvalitetniji domaći pasulj može dostići i 700 dinara po kilogramu. Najtraženije sorte su gradištanac, tetovac i šareni pasulj. Zbog smanjenja domaće proizvodnje, Srbija je postala značajan uvoznik pasulja.
Na pijacama se najčešće može naći uvozni pasulj, dok je domaći postao retkost. To stvara priliku za ozbiljne proizvođače domaćeg pasulja koji već imaju obezbeđene kupce. Pasulj najbolje uspeva u centralnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji, posebno u oblastima kao što su Ivanjica, Sjenica, Novi Pazar, Arilje, Valjevo, Kruševac i Leskovac. Ove regije imaju povoljne klimatske uslove za uzgoj pasulja, uključujući umjerenu klimu, plodno zemljište i dobru drenažu.
Setva pasulja obično počinje od sredine aprila do kraja maja, kada temperatura zemljišta pređe 10 stepeni. Rana setva nije preporučljiva zbog mogućih prolećnih mrazeva. Pasulj zahteva dobro pripremljeno zemljište, redovno uništavanje korova, povremeno prihranjivanje i umereno zalivanje. Najosetljiviji period za pasulj je tokom cvetanja i formiranja mahuna, kada nedostatak vode može ozbiljno smanjiti prinos. Prekomerne kiše takođe mogu biti štetne, jer povećavaju rizik od bolesti i truljenja korena.
Stručnjaci smatraju da su loša agrotehnika i nedovoljna prihrana glavni uzroci slabih prinosa. Prinos pasulja zavisi od sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih uslova. Manji proizvođači obično ostvaruju prinos od 1 do 1,5 tona po hektaru, dok vrhunski proizvođači uz pomoć navodnjavanja i dobre mehanizacije mogu postići i više od 3 tone po hektaru. Pasulj može biti veoma isplativa kultura, naročito za manje proizvođače koji imaju svoju zemlju i direktno prodaju robu.
Najveći troškovi u proizvodnji pasulja uključuju seme, obradu zemljišta, zaštitu, radnu snagu, navodnjavanje i berbu. Berba pasulja obično počinje krajem avgusta i traje tokom septembra, a kod kasnijih sorti može potrajati do početka oktobra. Berba pasulja je često problematična i zahteva mnogo ručnog rada, što doprinosi opadanju domaće proizvodnje jer mladi izbegavaju ovu vrstu posla.
Kada se odbiju troškovi proizvodnje, čista zarada od pasulja može biti i 500.000 dinara po hektaru, a u rodnijim godinama i do 700.000 dinara uz adekvatne agrotehničke mere. Najveće zarade ostvaruju oni koji svoj domaći pasulj prodaju direktno na pijaci, imaju stalne kupce, prodaju putem društvenih mreža ili snabdevaju restorane i etno domaćinstva.
U zaključku, pasulj je ne samo osnovna namirnica u svakodnevnoj ishrani, već i potencijalno isplativa kultura koja može doprineti razvoju poljoprivrede u Srbiji. Iako se suočava sa izazovima, postoji velika potražnja za domaćim pasuljem, što predstavljaju priliku za proizvođače da unaprede svoju proizvodnju i zaradu.
