Vojvodina i Beograd nastavljaju da dominiraju tržištem poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, posebno kada je reč o cijenama njiva i međugodišnjem rastu cena. U Južnobačkom okrugu, prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta iznosi 14.650 evra, što ga čini jednim od najskupljih regiona u zemlji.
S obzirom na celokupnu teritoriju Srbije, najskuplji hektar se nalazio u Raškom okrugu, gde je prosečna vrednost dostigla 15.820 evra. Ova cifra ukazuje na visoku vrednost zemljišta u ovom području, unatoč opštem trendu rasta cena koji nije uvek prisutan. U Sremskom okrugu, medijana cena iznosi 13.710 evra, uz prosečnu cenu od 13.910 evra po hektaru. Međutim, u ovom okrugu je zabeležen pad cene od 4,67 procenata, što može ukazivati na promene u potražnji ili ponudi.
U Zapadnobačkom okrugu, situacija je slična, s tim da je zabeležen blagi pad od 3,94%, što rezultira medijanom od 11.120 evra i prosečnom cenom od 12.050 evra po hektaru. Sa druge strane, Severnobački okrug pokazuje stabilne cene, s medijanom od 11.290 evra i prosekom od 11.270 evra po hektaru, uz godišnji porast od 1,95%.
Najveći rast cena zabeležen je u Banatu, gde Južnobanatski okrug beleži povećanje od čak 15,16%, sa medijanom od 10.620 evra i prosečnom cenom od 11.190 evra po hektaru. Srednjobanatski okrug beleži umereniji rast od 2,66%, dok Severnobanatski okrug ima medijanu od 8.840 evra i prosek od 9.050 evra po hektaru, uz godišnji rast od 1,93%. Ovi podaci impliciraju da je Vojvodina kao celina postigla stabilan opšti rast od 6,50%, sa medijanom od 11.280 evra i prosečnom cenom od 11.960 evra po hektaru.
U regionu Šumadije i Zapadne Srbije, cene pokazuju veliku dinamiku, ali ceo region beleži ukupan pad od 7,97%, s opštom medijanom od 4.730 evra i prosečnom cenom od 5.810 evra po hektaru. Raški okrug se izdvaja sa umerenom medijanom od 9.700 evra, dok je prosečna cena izuzetno visoka, dostižući 15.820 evra po hektaru, iako je zabeležen pad od 10,70%. Zlatiborski okrug beleži značajan skok od 22,07%, sa medijanom od 6.000 evra i prosekom od 8.390 evra po hektaru.
Mačvanski okrug beleži rast od 7,91%, s medijanom od 6.520 evra i prosečnom cenom od 7.950 evra po hektaru. Nasuprot tome, Moravički okrug beleži pad od 13,43%, sa medijanom od 5.960 evra i prosekom od 7.340 evra po hektaru.
U Beogradu, cene poljoprivrednog zemljišta postavljaju nove rekorde. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta zabeležen je u gradskoj opštini Zemun, po ceni od 13 evra po metru kvadratnom. Najveća ugovorena vrednost zemljišta iznosila je 1,3 miliona evra i ostvarena je na teritoriji gradske opštine Surčin, gde su prodavane parcele ukupne površine 109 hektara.
U Rasinskom okrugu, cene beleže pad od 12,35%, sa medijanom od 4.340 evra i prosekom od 6.110 evra po hektaru. Šumadijski okrug beleži sličan trend s padom od 12,04%, ostavljajući medijanu na 4.430 evra i prosečnu cenu na 5.450 evra po hektaru.
S druge strane, Kolubarski okrug beleži rast od 8,10%, dok Pomoravski okrug beleži značajan skok od 21,45%, zatvarajući region sa medijanom od 3.770 evra i prosekom od 4.640 evra po hektaru. Južna i Istočna Srbija beleže ukupni regionalni rast od 12,48%, podižući opšti prosek na 3.690 evra za medijanu i 4.510 evra za prosečnu cenu po hektaru.
Ovi podaci jasno ukazuju na trenutne trendove u tržištu poljoprivrednog zemljišta, gde se cene i dalje kreću u različitim pravcima, često u zavisnosti od specifičnih regionalnih uslova i potražnje.
