Srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, izjavila je da Republika Srpska pozdravlja inicijativu da se stane ukraj OHR-u (Uredu visokog predstavnika). Ona je naglasila da je 30 godina nakon rata dovoljno vremena da neizabrani stranci prestanu da donose zakone umesto domaćih institucija. Ove reči izrečene su na konferenciji za novinare u Sarajevu, koja je usledila nakon sastanka sa predsednikom Evropske komisije Antoniom Kostom.
Cvijanović je istakla da OHR, kao ni sam visoki predstavnik, ne može da predstavlja garanciju opstanka BiH niti garanciju bezbednosti. Njene izjave dolaze u vreme kada se u BiH ponovo postavlja pitanje o ulozi OHR-a i njegovom uticaju na unutrašnju politiku zemlje. „Sve krize kroz koje je prolazila BiH generisane su delovanjem neizabranih stranaca“, navela je ona.
Ove reči dolaze usred sve većih tenzija unutar BiH, posebno između entiteta Republika Srpska i Federacije BiH. Cvijanović je naglasila potrebu za jačanjem domaćih institucija i donošenjem odluka koje su u skladu sa interesima građana, a ne stranih faktora. „Moramo se osloniti na sopstvene kapacitete i resurse, a ne na strance koji donose odluke bez razumevanja lokalnih potreba“, dodala je ona.
Na sastanku sa Kostom, Cvijanović je raspravljala o ekonomskim pitanjima i izazovima s kojima se BiH suočava. Naglasila je da je stabilnost ključna za razvoj zemlje i da je potrebno raditi na jačanju ekonomskih veza unutar regiona. „Svi imamo zajednički cilj, a to je prosperitet i napredak naših naroda“, istakla je ona.
Predsednik Evropske komisije, Antonio Kosta, izrazio je podršku evropskim integracijama BiH i naglasio važnost dijaloga među svim političkim akterima. „Evropska unija je ovde da pomogne, ali je važno da svi zajedno radimo na unapređenju situacije u zemlji“, rekao je Kosta. On je pohvalio napore Republike Srpske u pravcu jačanja ekonomije i stvaranja boljih uslova za život građana.
U međuvremenu, politička scena u BiH ostaje podeljena, a odnosi između entiteta su napeti. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno pronaći zajednički jezik kako bi se prevazišle prepreke koje stoje na putu ka evropskoj integraciji. Cvijanović je podsetila da su mnogi izazovi koje BiH trenutno ima rezultat neefikasnosti u radu institucija i nedostatka saradnje među političkim strankama.
Pored toga, ona je ukazala na potrebu za reformama u pravosuđu i borbi protiv korupcije, ističući da su to ključni uslovi za privlačenje stranih investicija i jačanje ekonomije. „Samo zajedno možemo stvoriti društvo u kojem će svi građani imati jednake šanse“, rekla je ona.
Na kraju, Cvijanović je ponovila stav Republike Srpske o potrebi za većom autonomijom i samostalnošću u donošenju odluka. „Naš narod mora da odlučuje o svojoj sudbini, a ne da bude vođen od strane stranaca“, zaključila je ona.
Ove izjave i sastanci ukazuju na sve veću potrebu za redefinisanjem odnosa unutar BiH, kao i na važnost jačanja domaćih institucija i donošenja odluka koje su u interesu svih građana. Srpska članica Predsedništva, zajedno sa drugim političkim liderima, moraće da pronađe način da prevaziđe razlike i izgradi stabilniju budućnost za zemlju. Uz podršku međunarodne zajednice, ali i uz naglasak na domaće resurse, BiH se može nadati boljem sutra.
