Urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković, izrazila je optimizam u vezi sa rešavanjem pitanja Naftne industrije Srbije (NIS) u bliskoj budućnosti. Ona se oslanja na diplomatske signale koji ukazuju na moguće pozitivne promene. „Optimista sam, ali moramo da vidimo kako će Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) odobriti plaćanje MOL-a ruskoj strani, jer Gazpromnjeft ostaje pod sankcijama. To je ključno pitanje koje se mora rešiti“, rekla je ona u izjavi za Tanjug.
Putniković je podsetila da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naveo da bi prodaja ruskog udela u NIS-u mogla da se finalizuje u narednim danima. Ona veruje da Vučić ima relevantne diplomatske informacije, s obzirom na to da je ranije, kada su sankcije produžene, govorio pesimistično, dok sada izražava optimizam.
Jedan od ključnih faktora koji bi mogli uticati na proces je mogućnost učešća kompanije ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u kupovini NIS-a. Putniković smatra da bi saradnja sa ADNOK mogla doneti sigurnije snabdevanje sirovom naftom, dodatna tehnološka znanja i razvoj prerade naftnih derivata.
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD produžila je licencu za rad NIS-u do 28. avgusta, kao i MOL-u, koji pregovara o kupovini ruskog većinskog udela u NIS-u. Ove informacije su od značaja jer su ranije izdate licence važile do 31. jula.
Sjedinjene Američke Države su 9. oktobra 2025. godine uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Ove sankcije su dodatno otežale poslovanje kompanije, što je dovelo do potrebe za pronalaženjem alternativnih rešenja i partnera.
MOL Grupa je 19. januara 2026. godine objavila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom Gazpromnjeft o kupovini udela od 56,15 procenata u NIS-u. U toj fazi, MOL je takođe pregovarao sa nacionalnom naftnom kompanijom UAE, ADNOK, kako bi ona postala manjinski akcionar u NIS-u.
Ova situacija sa NIS-om nije samo ekonomski važna, već ima i strateški značaj za energetsku stabilnost u regionu Balkana. Uzimajući u obzir trenutne globalne energetske izazove, kao što su nestabilnost cena energenata i smanjenje dostupnosti sirovina, ovakvi pregovori postaju sve značajniji.
Uloga ADNOK-a kao potencijalnog investitora mogla bi doneti nove perspektive za NIS, posebno u oblasti tehnologije i razvoja infrastrukture. To bi moglo rezultirati poboljšanjem operativnih kapaciteta i efikasnosti, što bi koristilo ne samo NIS-u, već i širem tržištu energenata u Srbiji i regionu.
Pored toga, postoje i geopolitički aspekti koji igraju ključnu ulogu u ovom procesu. U svetlu trenutnih tenzija između Rusije i Zapada, kao i promena u globalnim energetskim tokovima, Srbija se nalazi u poziciji da mora pažljivo balansirati između različitih interesa. U tom kontekstu, saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima može biti signal da Srbija teži diversifikaciji svojih energetskih izvora i smanjenju zavisnosti od ruskih energenata.
Sve u svemu, situacija sa NIS-om i potencijalna prodaja ruskog udela predstavljaju kompleksan izazov, ali i priliku za promene koje bi mogle oblikovati budućnost energetskog sektora u Srbiji. Strateške odluke koje se donesu u narednim mesecima mogu imati dugoročne posledice za energetsku nezavisnost i ekonomsku stabilnost zemlje. U tom smislu, pažljivo praćenje događaja i nastavak dijaloga između svih uključenih strana biće ključni za uspešan ishod.
