Kupovina soka, piva i drugih pića u Srbiji mogla bi od 2027. godine izgledati drugačije, zahvaljujući planiranom uvođenju depozitno-refundnog sistema za ambalažu. Ovaj sistem podrazumeva da bi potrošači prilikom kupovine pića plaćali dodatnih 10 do 15 dinara, ali bi taj iznos mogli u potpunosti da povrate nakon vraćanja prazne ambalaže.
Prema modelu koji se razmatra, uz cenu pića plaćao bi se i depozit, na primer, 10 dinara za manju ambalažu i 15 dinara za veću. Nakon što kupac vrati praznu flašu ili limenku na predviđeno mesto, refundiraće mu se uplaćeni iznos. Povrat ambalaže biće moguć u prodavnicama, bilo ručno ili putem automata, zavisno od veličine prodajnog objekta.
Početak primene ovog depozitnog sistema planiran je za 2027. godinu, ali zakonske izmene potrebne za njegovo uvođenje još nisu usvojene. Kao jedna od mogućnosti pominje se fazno uvođenje sistema; najpre bi obuhvatilo PET flaše i limenke, a kasnije bi moglo da bude prošireno i na staklenu i višeslojnu kartonsku ambalažu.
Za organizaciju čitavog sistema biće zadužena posebna neprofitna depozitna organizacija. Njeno funkcionisanje finansiraće proizvođači kroz naknade i prihode od prikupljenog materijala, dok će država imati regulatornu i kontrolnu ulogu.
Jedan od ključnih razloga za uvođenje depozitnog sistema su rezultati reciklaže u Srbiji. Trenutno se reciklira samo oko 15,45 odsto komunalnog otpada, dok je prosek Evropske unije oko 49 odsto. Organizovan sistem recikliranja dostupan je za oko 28 odsto građana, a značajan deo otpada i dalje završava na divljim deponijama ili u prirodi.
Poseban problem predstavljaju PET flaše i limenke, čije je prikupljanje znatno efikasnije kada građani imaju direktan finansijski podsticaj da ih vrate. Iskustva iz nekih evropskih zemalja pokazuju da depozitni sistemi mogu povećati stopu prikupljanja ambalaže na više od 90 odsto, a istovremeno se dobija kvalitetniji materijal koji može ponovo da se koristi u proizvodnji nove ambalaže.
Srbija se, u procesu usklađivanja sa Evropskom unijom, obavezala da do 2030. godine značajno poveća reciklažu ambalažnog otpada, postavljajući ciljeve od 85 odsto za papir i karton, 75 odsto za staklo, 60 odsto za aluminijum i 55 odsto za plastiku. Dodatni zahtevi dolaze iz evropske Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja predviđa stroža pravila u vezi sa reciklabilnošću i korišćenjem recikliranog materijala u novoj ambalaži.
Ukoliko zakonske izmene budu usvojene prema najavljenom planu, građani bi od 2027. godine uz određena pića plaćali dodatnih 10 ili 15 dinara. Taj iznos, međutim, ne bi predstavljao klasično poskupljenje, jer bi novac bio vraćen kupcu nakon što praznu ambalažu preda na predviđenom mestu.
Ovaj sistem ne samo da bi doprineo povećanju stope reciklaže, već bi i podstakao svest građana o značaju pravilnog odlaganja otpada. Uvođenje depozitno-refundnog sistema može biti ključni korak ka održivijem upravljanju otpadom u Srbiji i poboljšanju životne sredine. Na taj način, građani bi mogli aktivno učestvovati u procesu reciklaže, dok bi istovremeno imali finansijske koristi od vraćanja ambalaže.
Ukratko, implementacija depozitno-refundnog sistema predstavlja značajan pomak ka unapređenju ekološke svesti i poboljšanju stanja životne sredine u Srbiji. Očekuje se da će ovaj sistem doneti mnoge prednosti, kako za pojedince, tako i za zajednicu u celini.
