Danas je u Novom Sadu obeležena 82. godišnjica jednog od najtragičnijih događaja u njegovoj istoriji – deportacije novosadskih Jevreja u logore smrti. Ova komemoracija organizovana je ispred spomen ploče na Sinagogi, a prisustvovali su joj članovi Jevrejske opštine Novi Sad, kao i brojni gosti i zvanice.
Istoričar Petar Đurđev, savetnik gradonačelnika, istakao je značaj jevrejske zajednice u Novom Sadu pre Drugog svetskog rata. On je naveo da su Jevreji bili prisutni u svim segmentima društva, doprinoseći razvoju grada kroz ekonomiju, kulturu i obrazovanje. Đurđev je naglasio da su ti tragični događaji ostavili dubok trag na identitet grada.
„Već 1942. godine, tokom Januarskog pogroma, stradali su i Jevreji i Srbi. Prelomni trenutak nastupio je u martu 1944. godine, kada su nemačke trupe ušle u Mađarsku, a ubrzo su donete odluke o getoizaciji i deportaciji. U Novom Sadu, hapšenja su počela odmah nakon 19. marta. Ljudi su privođeni, zatvarani i izloženi ponižavanju. Uništavanjem jevrejske zajednice, Novi Sad nije izgubio samo sugrađane. Izgubio je deo svog identiteta“, rekao je Đurđev.
On je podsetio na važnost sećanja na prošlost i na obavezu da se o ovim događajima govori jasno i odgovorno. „Kultura sećanja nije samo odnos prema prošlosti. Ona je preduslov za opstanak i budućnost. Pamćenje je mehanizam odbrane od zaborava i relativizacije“, dodao je Đurđev.
Na komemoraciji je nastupio Hor Hašira, koji je izveo prigodan program, dok je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad, Ladislav Trajer, pročitao molitvu. U svom obraćanju, Trajer je istakao da je 1.600 novosadskih Jevreja nestalo zauvek, uključujući mnoge istaknute zanatlije, lekare, učitelje i trgovce.
„Na dan 26. aprila 1944. godine, kada je već bio jasan ishod rata, naši su sugrađani odvedeni na železničku stanicu, gde su potrpani u stočne vagone. Njihova agonija je tek počela. Transport je trajao u nedogled, prolazili su kroz više tranzitnih logora. Nacistička Nemačka je gubila rat, ali nije gubila nadu da će moći da satre sve Jevreje u Evropi. Nakon meseci putovanja, stigli su u zloglasni Aušvic, od 1.900 ljudi, svega 300 se vratilo u Novi Sad. Njihova jedina krivica bila je što su bili Jevreji“, rekao je Trajer.
Ovo obeležavanje nije samo podsećanje na prošlost, već i poziv na odgovornost za budućnost. Organizatori su naglasili da je važno održavati sećanje na žrtve kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija. U tom kontekstu, Đurđev je dodao da Novi Sad pamti i ne zaboravlja, naglašavajući značaj sećanja kao mehanizma odbrane od zaborava.
U društvu je prisutna svest o važnosti očuvanja sećanja na holokaust, ne samo kroz organizaciju ovakvih komemoracija, već i kroz obrazovne programe i aktivnosti koje podstiču dijalog o prošlosti i njenom uticaju na savremeno društvo. Ove aktivnosti podstiču kritičko razmišljanje i promovišu toleranciju i razumevanje među različitim zajednicama.
Komemoracija održana danas je bila podsećanje na bolnu prošlost, ali i poziv na zajedništvo i solidarnost u savremenom društvu. U Novom Sadu, kao i širom sveta, sećanje na žrtve holokausta ostaje ključno u borbi protiv mržnje i diskriminacije, a obeležavanje ovakvih događaja je važan korak ka očuvanju ljudskih prava i dostojanstva svih ljudi.
