U Velici, podno Čakora, 28. jula 1944. godine dogodio se jedan od najstrašnijih zločina u istoriji Drugog svetskog rata. Tog dana, 520 srpskih žena, dece i nemoćnih staraca brutalno je likvidirano od strane pripadnika nacističkih divizija „Princ Eugen“ i „Skenderbeg“. Ova tragedija je ostavila neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti srpskog naroda, a njeno sećanje se i danas prenosu s generacije na generaciju.
Episkop pakračko-slavonski Jovan, govoreći na obeležavanju godišnjice ovog stradanja, istakao je snažne emocije koje prate sećanje na te nevine žrtve. On je podsetio na reči patrijarha Germana koji je naglasio da „praštati moramo, zaboravljati ne smemo“. Ova izjava odražava duboku potrebu da se očuva sećanje na stradale, kako bi se zločini iz prošlosti nikada više ne ponovili.
Zločin u Velici je, prema Rezoluciji Skupštine Crne Gore, okarakterisan kao genocid. Ovaj brutalan pokolj civila, koji su uključivali žene i decu, dogodio se uz podršku balista iz Metohije i muslimanske milicije pod komandom hodže Osmana Rastodera iz Bihora. Ovaj događaj predstavlja jedan od najmonstruoznijih zločina u Evropi tokom Drugog svetskog rata.
Iako su neki od vođa ovih zločina, poput komandanta divizije „Skenderbeg“ Augusta Šmidhubera, kažnjeni nakon rata, mnogi zločinci su izbegli pravdu. Sledbenici nacističkih zločinaca su, nažalost, izbegli suđenja u tadašnjoj FNR Jugoslaviji, a neki su stradali u sukobima s organima vlasti.
Obeležavanje godišnjice ovog stradanja nije samo podsećanje na prošlost, već i poziv na očuvanje kulture sećanja. Potpredsednik Vlade Crne Gore, Momo Koprivica, položio je venac na spomen-obeležje u Velici i naglasio važnost negovanja istorijskog pamćenja. On je ukazao na to da država ima obavezu da očuva sećanje na nevine žrtve ovog genocida, kako bi se spriječilo zaboravljanje.
U svetlu ovih događaja, 24. maja 2017. godine, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve kanonizovao je mučenike iz Velike i okolnih sela. Ovaj čin je deo šireg napora da se očuva sećanje na nevine žrtve i da se neguje antifašistička tradicija. Kao Sveti novomučenici velički i gornjepolimski, oni su postali simbol otpora i patnje srpskog naroda.
U prisustvu različitih političkih predstavnika i predsednika opština Andrijevica, Berane i Plav, obeležavanje godišnjice ovog stradanja je pokazalo jedinstvo i zajednicu u suočavanju s prošlošću. Nihad Canović, predsednik opštine Plav, istakao je da je obaveza svih da ne zaborave 1944. godinu i stradanje u Velici. Njegove reči su podsetile na važnost negovanja kulture sećanja, kako bi se osiguralo da se ovakvi zločini nikada ne ponove.
Na kraju, sećanje na stradale u Velici ostaje duboko ukorenjeno u kolektivnoj svesti srpskog naroda. Njihovo stradanje nije samo deo istorije, već i opomena za buduće generacije. Čuvanjem uspomene na nevine žrtve, čuvamo istinu i dostojanstvo, a istovremeno radimo na izgradnji stabilnosti i mira u društvu. Zločini iz prošlosti ne smeju biti zaboravljeni, već moraju biti stalna lekcija o hrabrosti i otporu protiv zla.
