Uprava za zaštitu kulturnih dobara donela je odluku koja se odnosi na kompaniju „Carina“ vezano za radove na obali u Baošićima. Ova uprava nije prihvatila tvrdnje kompanije da bi izvršenje rešenja o obustavi radova moglo izazvati nenadoknadivu štetu i ugroziti turističku sezonu. Upravna je odlučila da odlaganje izvršenja rešenja ne bi bilo u skladu sa javnim interesom, s obzirom na to da je šteta već nastala usled bespravnog nasipanja obale.
Prema obrazloženju Uprave, svako daljnje odlaganje izvršenja rešenja bi moglo dodatno ugroziti zaštitu prirodne i kulturne baštine. Istaknuto je da je šteta koja je nastala intervencijama na obali „neuporedivo veća“ od potencijalne štete koju bi investitor mogao pretrpeti ukoliko se rešenje sprovede. Takođe, naglašeno je da nikada nije data saglasnost za nasipanje obale, čime se stvara dodatni pravni okvir za ovu situaciju.
Kompanija „Carina“ je prethodno tvrdila da na toj lokaciji nisu postojali kulturni dobri, međutim, ove tvrdnje su odbačene. Palata Smekja-Rašković, za koju se smatralo da predstavlja potencijalno kulturno dobro, evidentirana je tokom izrade studije za izgradnju hotelskog kompleksa. Nažalost, tokom radova, ovo kulturno dobro je srušeno, što je dodatno komplikuje situaciju.
Uprava je ukazala na to da je još u julu 2024. godine pokrenuta inicijativa za inspekcijski nadzor, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Kompanija „Carina“ ranije je najavljivala mogućnost da će, ukoliko njihovi predlozi budu odbijeni, zatražiti od Upravnog suda da odloži izvršenje rešenja, u skladu sa Zakonom o upravnom sporu.
Ova situacija ukazuje na sve prisutnije tenzije između potreba investitora i očuvanja kulturne baštine. U ovom slučaju, odluka Uprave za zaštitu kulturnih dobara naglašava važnost zaštite spomenika kulture i prirode, posebno u svetlu sve veće urbanizacije i turističkog razvoja, koji često dolazi na račun prirodnih resursa i kulturnih dobara.
Takođe, ova odluka može imati dugoročne posledice po turističku sezonu u Baošićima, jer bi eventualni nastavak radova bez potrebnih saglasnosti mogao dovesti do dodatnih problema sa zaštitom kulturne baštine. U ovom kontekstu, važno je postaviti jasne granice između komercijalnih interesa i očuvanja kulturnih resursa koji čine identitet lokalne zajednice.
Uprava je takođe ukazala na to da je potrebno preduzeti hitne mere kako bi se zaštitila obala i sprečila dalja šteta. Ova situacija može poslužiti kao primer za druge slične slučajeve širom zemlje, gde se često susreću interesi investitora i potreba za očuvanjem kulturne baštine.
U ovom trenutku, budućnost radova u Baošićima ostaje neizvesna. Odluka Uprave za zaštitu kulturnih dobara može predstavljati prvi korak ka vraćanju obale u prvobitno stanje i zaštiti kulturnih dobara koja su neprocenjiva za istoriju i identitet ovog područja. U ovom kontekstu, važno je nastaviti sa dijalogom između investitora, lokalnih vlasti i zaštitnika kulturnih dobara kako bi se našla održiva rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
Sve u svemu, situacija u Baošićima je još jedan primer kako se kulturna baština često suočava sa pretnjama od strane komercijalnih interesa. Ova priča naglašava potrebu za većom pažnjom i odgovornošću prema očuvanju kulturnih dobara, koja su od suštinskog značaja za identitet i budućnost zajednice.
