Novi model pridruživanja Evropskoj uniji, koji su predložili Nemačka i Francuska, donosi koncept postepene integracije za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju. Umesto dosadašnjeg principa „sve ili ništa“, zemlje kandidati će imati mogućnost da dobiju pristup benefitima i fondovima Evropske unije srazmerno sprovedenim reformama pre nego što postanu zvanični članovi. Ovaj plan je još uvek u fazi usaglašavanja, a Brisel smatra da je 2026. godina ključna za proširenje.
Jedan od ključnih aspekata ovog novog modela je omogućavanje benefita pre zvaničnog članstva, ali bez sticanja političkih prava, što je ranije dovodilo do neuspeha sličnih inicijativa. Evropska komisija trenutno radi na novom predlogu, a očekuje se da će u bliskoj budućnosti biti predstavljeni konkretni koraci. Metju Buske, direktor u Evropskoj komisiji zadužen za proširenje, istakao je da će pristup jedinstvenom tržištu doneti značajne uštede za biznise i potrošače u regionu, procenjujući da bi to moglo iznositi čak milijardu evra. Srbija je krajem aprila postala peta zemlja kandidat koja se pridružila SEPA, a sada su u toku pregovori o priključenju evropskom romingu.
U međuvremenu, zabrinutosti pojedinih lidera da bi Ukrajina mogla postati članica pre drugih zemalja Zapadnog Balkana demantovao je nemački kancelar Fridrih Merc. On je naglasio da se fokusira na izradu izvodljivog plana bez promene postojećih sporazuma i da bi različiti kriterijumi za različite države mogli dovesti do problema. Merc je istakao da zemlje poput Ukrajine, koja je u ratu, ne mogu biti članice EU, ali mogu postati pridruženi članovi.
Osim toga, nonpejperi koji prate ovaj predlog dolaze nakon neuspeha prethodnih inicijativa za promenu procesa proširenja. CEPS, think tank koji se bavi ovom tematikom, ukazuje na to da plan zahteva da članice slede preporuke Evropske komisije, uključujući otvaranje Klastera 3 za Srbiju, što do sada nije naišlo na podršku.
Stiven Blokmans iz CEPS-a ističe da se iz nonpejpera čini da Berlin i Pariz podržavaju ovu odluku, ali da postoje i druge članice koje su manje voljne, posebno baltičke zemlje koje traže potpunu usklađenost Beograda sa sankcijama Rusiji. Holandija, poznata po strogim zahtevima u području vladavine prava, takođe će insistirati na ispunjavanju određenih preduslova pre nego što Srbija napreduje dalje. Postoje mogućnosti za dogovore u paketima, a neki članovi EU žele da vide brži napredak Ukrajine i Moldavije.
Blokmans ističe da su mnoge stvari još uvek nedorečene, uključujući bilateralne sukobe među državama i reforme unije za prijem novih članica. Ipak, očekuje se da će u Briselu na jesen biti održana velika debata o proširenju, na kojoj će biti predstavljeni detalji o novom modelu.
Ovaj predlog predstavlja značajan korak ka jačanju veze između Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana, ali će zavisiti od volje članica EU da se pridržavaju dogovora i preporuka. U tom kontekstu, važno je da zemlje kandidatkinje nastave sa sprovođenjem reformi kako bi osigurale svoje mesto u budućoj Evropi. Sa ovakvim pristupom, EU može postati privlačnija za zemlje koje teže članstvu, istovremeno pružajući potrebne resurse i podršku za ostvarivanje njihovih ciljeva.
Budućnost integracije Zapadnog Balkana ostaje neizvesna, ali uz pravu strategiju i saradnju, može se ostvariti dugoročna stabilnost i prosperitet u ovom regionu.
