Brisel – Nove članice Evropske unije mogle bi da izgube pravo nacionalnog veta u ključnim oblastima na više od 15 godina nakon prijema u članstvo, prema novim „zaštitnim“ klauzulama koje će biti uključene u pristupne ugovore. Ovu informaciju je izjavila evropska komesarka za proširenje Marta Kos, u trenutku kada su Ukrajina i Moldavija zvanično započeli pregovore o članstvu u EU.
„Ovo će biti nova generacija pristupnih ugovora, jer ćemo imati nove zaštitne mehanizme“, rekla je Kos, prenosi Euraktiv. Nove klauzule će imati za cilj da osiguraju da nove članice poštuju evropska pravila i to pet, deset ili čak petnaest godina nakon pristupanja Uniji.
Kos je naglasila da nove odredbe ne znače da će buduće članice imati drugorazredni ili pridruženi status. „Punopravno članstvo biće moguće tek kada države ispune sve uslove. Ne postoji polovično ili četvrtina članstva. Postoji samo punopravno članstvo“, dodala je evropska komesarka.
Ova najava dolazi nakon što su Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija i Luksemburg zatražili uvođenje novih zaštitnih klauzula kako bi se osiguralo da buduće članice ne mogu da „ugroze sposobnost Evropske unije da deluje“. Kos je time podržala predloge koje zagovaraju Francuska i Nemačka, kao i još nekoliko država članica, da se ograniči mogućnost odlučivanja budućih članica o budžetskim, bezbednosnim i spoljnopolitičkim pitanjima.
Pokretanje nove faze formalnih pregovora o članstvu u EU dolazi u trenutku kada sve veći broj vlada država članica zahteva dodatne zaštitne mehanizme. Ovi mehanizmi su važni za slučaj da nove članice, nakon prijema, odustanu od reformi u oblasti demokratije, vladavine prava ili slobode medija.
Uvećano interesovanje za pristup EU dolazi usred sve veće geopolitičke nestabilnosti u regionu, a mnoge zemlje su izrazile želju da postanu deo evropskih struktura kao odgovor na pretnje iz okruženja. Ukrajina i Moldavija su među najistaknutijim kandidatima, a njihovo uključivanje u EU može imati značajne posledice za stabilnost i bezbednost regiona.
Marta Kos je istakla da je važno da se nove članice integriraju na način koji će osigurati da EU i dalje može da funkcioniše kao koherentna i jedinstvena organizacija. Ove mere imaju za cilj da spreče situacije u kojima bi nove članice mogle da blokiraju ključne odluke ili da deluju protiv zajedničkih interesa EU.
Ovo je značajna promena u pristupu EU prema novim članicama, koja može da stvori drugačiju dinamiku unutar same Unije. Neki analitičari smatraju da bi ovakve klauzule mogle izazvati otpor među budućim članicama, koje bi se mogle osećati kao da su uskraćene za prava koja uživaju postojeće članice.
Osim toga, postavlja se pitanje kako će ove promene uticati na šire odnose među članicama EU, kao i na samu politiku proširenja. Mnoge države članice se plaše da bi s novim pristupom mogle izgubiti deo svoje suverenosti, što može dovesti do dodatnog nezadovoljstva i tenzija unutar Unije.
U ovom kontekstu, budućnost proširenja EU ostaje otvorena, ali sa jasnim signalima da će se novi kandidati suočiti sa strožim pravilima i većim zahtevima. S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, pristup EU bi mogao postati još privlačniji za mnoge zemlje, ali i izazovniji zbog novih uslova koji će biti postavljeni.
U svakom slučaju, naredni meseci će biti ključni za dalji razvoj situacije, a odluke koje budu donesene mogu imati dugoročne posledice za budućnost EU i njenih novih članica.
