Broj noćenja u turističkim smeštajima širom Evropske unije porastao je u prvoj polovini 2026. godine za 1,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na ukupno 1,321 milijardu, objavio je danas Evrostat. Ovaj rast ukazuje na postepeni oporavak turističkog sektora nakon perioda smanjenja izazvanog pandemijom COVID-19, a rezultati su ohrabrujući za mnoge zemlje koje se oslanjaju na turizam kao ključni deo svoje ekonomije.
Rast broja noćenja predvodila je Irska, koja je zabeležila impresivan porast od 14,6 odsto. Ova zemlja postaje sve popularnija među turistima, a mnogi od njih privučeni su njenom bogatom kulturom i prirodnim lepotama. Malta je takođe zabeležila značajan porast, sa 9,9 odsto, dok je Slovačka imala rast od 5,9 odsto. Ove brojke ukazuju na sve veće interesovanje za manje tradicionalne turističke destinacije unutar EU.
Ipak, nisu sve članice Evropske unije doživele rast u turističkom sektoru. U devet zemalja broj noćenja je smanjen, a najveći pad je zabeležen na Kipru, gde je broj noćenja opao za 7,7 odsto. Rumunija se takođe suočila sa padom od 6,7 odsto. Ovi podaci sugerišu da određene destinacije i dalje imaju izazove u privlačenju turista, što može biti posledica različitih faktora, uključujući konkurenciju iz drugih zemalja ili unutrašnje ekonomske probleme.
Strani gosti, odnosno turisti koji nisu rezidenti zemlje u kojoj borave, činili su 48,9 odsto svih noćenja u Evropskoj uniji. Ova statistika pokazuje značaj međunarodnog turizma za evropske zemlje, a njihov broj noćenja povećan je za 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast je gotovo tri puta veći od rasta broja noćenja domaćih gostiju, koji je porastao samo 0,9 odsto.
Posebno zanimljivi podaci odnose se na udeo stranih gostiju u ukupnom broju noćenja. Na Malti, stranci su činili čak 95,2 odsto svih noćenja, što ukazuje na to koliko je ova destinacija zavisna od međunarodnih turista. Kipar je takođe imao visok udeo, sa 92,6 odsto, dok je Luksemburg zabeležio 87,7 odsto. Ove brojke ukazuju na to da su ovi mali, ali popularni predeli postali omiljena mesta za odmor među stranim turistima.
Nasuprot tome, u većim zemljama kao što su Nemačka, Poljska i Rumunija, udeo stranih gostiju je znatno niži. U Nemačkoj, stranci su činili samo 18,5 odsto noćenja, dok je u Poljskoj taj udeo iznosio 19,8 procenata, a u Rumuniji 23 procenata. Ovi podaci sugerišu da veće zemlje sa razvijenijim domaćim tržištem imaju manje zavisnosti od stranih turista, što može biti prednost u vremenima globalnih kriza.
U zaključku, podaci Evrostata o turističkim noćenjima u prvoj polovini 2026. godine osvetljavaju kako se evropski turizam oporavlja, ali i ukazuju na razlike među zemljama članicama. Iako su neki delovi EU doživeli značajan rast, drugi se suočavaju s izazovima. Ova situacija naglašava potrebu za strategijama koje će pomoći manje popularnim destinacijama da privuku turiste i osiguraju održiv rast u budućnosti. U svetlu ovih informacija, očigledno je da je međunarodni turizam ključan za ekonomski oporavak i razvoj mnogih evropskih zemalja.
