Maj je bio najsmrtonosniji mesec za civile u Ukrajini u poslednje četiri godine, prema izveštaju sa sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pojačani ruski napadi rezultirali su smrću blizu 280 civila u tom mesecu. U međuvremenu, Rusija najavljuje izradu posebnog izveštaja o ciljanju civila od strane Kijeva, koji će biti prosleđen međunarodnim organizacijama.
Maksim Kamenjecki, profesor na Institutu za međunarodne odnose u Kijevu, ističe da je situacija u Ukrajini izuzetno teška. On ukazuje da je u maju Rusija počela da primenjuje nove taktike, koristeći kombinovane napade sa više balističkih raketa, dronovima i krstarećim raketama, što otežava odbranu. „Ova strategija omogućava Rusiji da istovremeno napadne više ciljeva, uključujući stambene zgrade. U jednom incidentu, raketa je pogodila devetospratnicu, što je rezultiralo smrću najmanje 20 ljudi“, objašnjava Kamenjecki.
Marko Savković iz ISAC fonda naglašava da su ovi podaci poražavajući. „Rat traje predugo, a broj civila koji ginu je alarmantan. To ukazuje na ozbiljne probleme u načinu vođenja rata, gde se razlika između civila i boraca gotovo izbrisala“, kaže Savković. On dodaje da, uprkos razvoju sofisticiranijih oružja, civili i dalje stradaju, što je suprotno očekivanjima da će moderna tehnologija smanjiti civilne žrtve.
Profesor Kamenjecki napominje da se linije fronta u velikoj meri nisu pomerile. Rusi su se fokusirali na Konstantinovku, ključnu tačku za ukrajinsku odbranu. „Naša strana se suočava sa nedostatkom ljudstva i oružja, dok ruski napadi na infrastrukturu pokazuju promene u stavovima ruskog stanovništva, uprkos zvaničnim izjavama“, dodaje Kamenjecki.
Savković objašnjava da su strane u sukobu usmerene na oslabljenje protivnika. „Kada Ukrajina gađa rusku infrastrukturu, to jasno ukazuje na ciljeve. Razlika između civila i boraca se gubi, a Rusija koristi strategie zastrašivanja kroz neselektivno bombardovanje“, ističe on.
U vezi sa napadima na energente, Savković ističe da je Ukrajina uspela da oslabiti rusku energetsku infrastrukturu, što je značajna promena u odnosu na ranije sukobe. „Ukrajina je pokazala sposobnost da ozbiljno naruši funkcionalnost ruskih rafinerija, što predstavlja važan korak u sukobu“, dodaje on.
Savković takođe napominje da je Rusija prešla na ratnu ekonomiju, dok je Ukrajina, s druge strane, oslonjena na zapadne izvore naoružanja. „Međutim, Ukrajina se prilagođava situaciji na frontu i razvija svoju autohtonu industriju, posebno u proizvodnji dronova“, objašnjava on.
Ovaj sukob, prema Savkoviću, je strašan po svim merilima, ne samo za vojnike, već i za civile. On ga upoređuje sa Prvim svetskim ratom, ali sa savremenim tehnologijama. „General Petreus je nedavno rekao da vojnici ne izlaze ispod zemlje, jer postaju laki ciljevi za dronove. Ovo je sukob koji je na višem nivou u odnosu na prethodne ratove“, ističe on.
Savković zaključuje da glavni problem za Ukrajinu predstavlja dugoročni nedostatak ljudstva, što je izazov koji je teško rešiti. „Sukob je strašan za sve učesnike, ali Ukrajina se pokazala sposobnom da se prilagodi i uspešno se bori na savremenom bojištu“, naglašava on.
Dok borbe u Ukrajini nastavljaju, civilne žrtve rastu, a međunarodna zajednica je pod sve većim pritiskom da reaguje na humanitarnu krizu koja se odvija. Potrebna su hitna rešenja kako bi se zaštitili civili i smanjile patnje koje donosi ovaj rat.
