Dok se veći deo sveta bori sa „masovnim turizmom“, u srcu Tihog okeana nalazi se država koja kao da prkosi modernom dobu. Kiribati nije samo jedna od najmanje posećenih zemalja sveta, to je jedinstven geografski fenomen i kulturna riznica koja se bori za opstanak protiv nadolazećeg okeana.
Kiribati je jedina država na svetu čija se teritorija prostire na sve četiri polulopte: severnoj, južnoj, istočnoj i zapadnoj. Iako je njena ukupna kopnena površina svega 811 kvadratnih kilometara (otprilike kao površina Beograda sa prigradskim naseljima), njena ekskluzivna ekonomska zona obuhvata neverovatnih 3,5 miliona kvadratnih kilometara okeana.
Arhipelag se sastoji od tri glavne grupe ostrva: Gilbertova ostrva, Ostrva Feniks i Linijska ostrva. Zanimljivo je da je upravo na Linijskim ostrvima (konkretno na ostrvu Kiritimati) prvo mesto na planeti koje dočekuje Novu godinu. Ova geografska karakteristika čini Kiribati jedinstvenim mestom na mapi sveta, ali i izazovnim za turizam.
Sa manje od 10.000 posetilaca godišnje, Kiribati je suprotnost destinacijama poput Balija ili Maldiva. Vlada Kiribatija ne teži masovnom turizmu. Umesto toga, fokus je na „niche“ turizmu koji predvodi sportski ribolov. Naime, Ostrvo Kiritimati (Božićno ostrvo) svetski je poznato među ljubiteljima ribolova mušičarenjem. Na Kiribati dolaze i ljubitelji ronjenja jer zaštićeno područje ostrva Feniks (PIPA), koje je pod zaštitom UNESCO-a, predstavlja jedan od najvećih netaknutih koralnih ekosistema na svetu.
Za ljubitelje istorije, atol Tarava je „muzej na otvorenom“. I danas, osam decenija nakon Bitke za Taravu, na plažama se tokom oseke mogu videti zarđali američki tenkovi, ostaci japanskih bunkera i olupine aviona. Ovi istorijski tragovi privlače entuzijaste koji žele da istraže bogatu i često tragičnu prošlost ovog regiona.
Glavni razlog malog broja turista je logistika. Letovi su retki i skupi, obično idu preko Fidžija ili Naurua. Aerodromske takse su visoke, a smeštajni kapaciteti su skromni – najčešće su to tradicionalni pansioni (kiakia) napravljeni od lokalnih materijala, što putnicima nudi autentičnost, ali ne i luksuz na koji su navikli zapadni turisti.
Iznad lepote tirkiznih laguna nadvija se senka klimatskih promena. Prosečna nadmorska visina Kiribatija je manja od dva metra. Porast nivoa mora uzrokuje zaslanjivanje izvora pitke vode i uništavanje useva, poput taroa (babai). Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti stanovništva i očuvanju njihovih resursa.
Bivši predsednik Anote Tong postao je svetski portparol ove krize, promovišući koncept „dostojanstvene migracije“. Država je čak kupila zemljište na Fidžiju kako bi osigurala poljoprivrednu proizvodnju i potencijalni novi dom za svoj narod ako ostrva postanu nenaseljiva do 2050. godine. Ovaj pristup je neophodan s obzirom na to da se mnogi stanovnici već suočavaju sa posledicama klimatskih promena.
Uprkos izazovima, narod Kiribatija (I-Kiribati) čuva svoje tradicije. Njihov ples, koji imitira pokrete ptice fregate, prepoznatljiv je u celom Pacifiku. Društveni život se vrti oko maneabe, tradicionalne kuće za sastanke gde se donose sve važne odluke zajednice, čuvajući duh solidarnosti koji im je potreban više nego ikada.
Kiribati, sa svojom bogatom kulturom i jedinstvenom geografijom, predstavlja mikrokozmos izazova sa kojima se suočava svet. Dok se suočavaju sa pretnjama koje donosi klimatska kriza, stanovnici ove zemlje nastavljaju da se bore za očuvanje svoje tradicije i identiteta. U svetu koji se brzo menja, Kiribati ostaje simbol otpornosti i nade, podsećajući nas na važnost očuvanja naše planete i njenih kultura.
