Svaki evropski grad ima svoje poznate trgove, muzeje i znamenitosti, ali pravi karakter mesta često se najbolje vidi na pijaci. Na ovim mestima nema mnogo prostora za turističku predstavu, pa natkrivene pijace predstavljaju zanimljive tačke za sve one koji žele da upoznaju grad iz drugačijeg ugla. Od Madrida i Barselone, preko Lisabona i italijanskih gradova, do Berlina, Beča, Budimpešte i Londona, pijace su postale deo identiteta svojih gradova. Neke su zadržale tradicionalnu ulogu, dok su druge spojile lokalnu trgovinu sa modernom gastronomskom ponudom.
U Madridu se nalazi Mercado de San Migel, istorijska konstrukcija od gvožđa i stakla iz 20. veka, koja je danas jedno od najpoznatijih mesta za ljubitelje hrane. Posetioci ovde mogu da probaju različite tapase, vermut i marinirane inćune. Zbog popularnosti među turistima, pijaca je često veoma posećena, ali i dalje ostaje praktično mesto za početak obilaska centralnih delova grada.
S druge strane, Barselonska Boquerija pruža drugačiju atmosferu. Na tezgama se mogu videti egzotično voće, sveža riba i morski plodovi, dok se iz unutrašnjosti čuju zvuci pripreme hrane. Najbolje je doći rano, kada pijaca još prvenstveno služi lokalnim ugostiteljima, pre nego što se ispuni turistima.
U Lisabonu se nalazi Mercado da Ribeira, poznat i kao Tajm Aut Market, koji je promenio način na koji mnogi doživljavaju gradsku pijacu. Veliki deo prostora je transformisan u gastronomski centar u kojem ponudu kreiraju lokalni kuvari i restorani. Ovaj koncept nije naišao na odobravanje svih ljubitelja tradicionalnih pijaca, ali posetiocima omogućava da na jednom mestu probaju specijalitete poput bakalara i sveže pripremljenih pastel de nata kolača.
Italijanska ruta vodi nas u Veneciju i Firencu. Na pijaci Rialto u Veneciji, riba i dalje stiže iz lagune u ranim jutarnjim satima, dok se u Firenci Centralna pijaca nalazi u istorijskoj konstrukciji od gvožđa i stakla iz 19. veka, koju je projektovao Đuzepe Mengoni. Dok se prava kupovina odvija u prizemlju, sprat je namenjen modernijoj gastronomskoj ponudi.
Berlinska Markthalle Neun, koja se nalazi u naselju Krojcberg, otvorena je 1891. godine. Projektovao ju je arhitekta Herman Blankenštajn, a pijaca je prvobitno bila deo šireg gradskog plana za unapređenje higijenskih uslova i organizacije prodaje hrane. Nakon godina zapuštenosti, prostoru je pretila preobrazba u klasičan tržni centar, ali su stanovnici Krojcberga uspeli da spreče takav scenario, i pijaca je ponovo otvorena 2011. godine. Danas se u njenom istorijskom ambijentu prodaju proizvodi malih proizvođača, a četvrtkom se održava događaj Street Food Thursday, gde se nude jela iz različitih delova sveta. Ovaj spoj sačuvane arhitekture, lokalnih proizvođača i savremene gastronomije odražava karakter Berlina.
Na evropskoj ruti nezaobilazni su i bečki Naschmarkt, poznat po velikom izboru začina, kiselog povrća i različitih internacionalnih namirnica, kao i Velika pijaca u Budimpešti. Njena prepoznatljiva arhitektura se ističe zahvaljujući velikom krovu ukrašenom šarenim pločicama, dok se na tezgama mogu videti tradicionalni proizvodi poput paprike.
London nudi drugačiju atmosferu na pijaci Borough Market, smeštenoj ispod železničkih mostova u blizini Temze. Njena ponuda pokazuje raznolikost londonske gastronomske scene, uprkos tome što grad često nema reputaciju evropske prestonice dobre hrane.
Ono što ove pijace čini posebnim nije samo njihov izgled ili istorija, već to što su i dalje mesta svakodnevnog života, gde se kupuje, razgovara i susreću ljudi koji u njih dolaze iz navike, a ne samo zbog fotografije. Ko želi da upozna Evropu van klasičnih turističkih ruta, obilazak ovih pijaca može biti odličan način da oseti lokalni karakter svakog grada. Od mirisa hrane do razgovora za tezgama, upravo na takvim mestima često se najjasnije vidi kako jedan grad zaista živi.
