Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je naložio Ministarstvu pravde (DOJ) da započne istragu protiv najvećih američkih naftnih kompanija zbog sumnje da neopravdano održavaju visoke cene goriva, uprkos značajnom padu cena sirove nafte. Ovaj potez je izazvan sve većim nezadovoljstvom potrošača koji ne vide benefite od opadanja cena nafte na globalnom tržištu.
U video-poruci objavljenoj na društvenoj mreži Iks, Tramp je posebno istakao američke naftne gigante „Ekson mobil“ i „Ševron“, naglašavajući da potrošači ne dobijaju odgovarajuće cene goriva. „Cene nafte su toliko pale, a mi to uopšte ne vidimo na benzinskim pumpama“, rekao je Tramp, optuživši velike naftne kompanije da ne prenose smanjenje troškova na krajnje korisnike.
Tramp je dodao da su velike naftne kompanije „derale potrošače“ jer ne spuštaju cene na pumpama proporcionalno padu cena sirove nafte. „Te cene padaju kao kamen!“, poručio je predsednik, ističući urgentnost situacije i nalažući Ministarstvu pravde da „odmah počne istragu“.
Cene nafte su porasle nakon američkih i izraelskih udara na Iran krajem februara, što je dovelo do rasta cena goriva u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, nakon privremenog sporazuma između Vašingtona i Teherana i ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, cena američke sirove nafte je pala za oko 36 procenata u odnosu na maksimum zabeležen u maju. U tom periodu, prosečna cena benzina u SAD je pala šestu uzastopnu sedmicu i trenutno iznosi 3,93 dolara po galonu, što je gotovo 14 procenata manje nego tokom vrhunca u maju. Ipak, cena goriva ostaje znatno viša nego u januaru, kada je prosečna cena iznosila 2,76 dolara po galonu.
Na ovu situaciju reagovale su i same naftne kompanije. Iz kompanija „Ekson mobil“ i „Ševron“ nisu dali komentare na Trampove optužbe, ali je Američki naftni institut (API), koji predstavlja interese najvećih proizvođača nafte, odbacio tvrdnje Bele kuće. Portparolka API-ja, Betani Vilijams, izjavila je da cene benzina ne prate automatski kretanje cena sirove nafte, posebno u vreme globalnih poremećaja koji utiču na snabdevanje, preradu i zalihe.
Trampovo pitanje cena goriva dolazi u trenutku kada republikanci nastoje da održe tesnu većinu u Kongresu pred predstojeće izbore na polovini predsedničkog mandata. Troškovi života ostaju jedno od ključnih političkih pitanja u Sjedinjenim Američkim Državama, a rastuće cene goriva dodatno komplikuju situaciju.
Ova situacija je dodatno naglašena i kroz reakcije potrošača, koji su sve više frustrirani stalnim rastom cena goriva. Mnogi smatraju da bi vlada trebala da preduzme korake kako bi zaštitila interese potrošača i obezbedila pravedne cene. U isto vreme, analitičari upozoravaju da bi bilo kakve intervencije mogle imati dugoročne posledice na tržište, što bi moglo dovesti do dodatnih problema, uključujući smanjenje investicija u naftnom sektoru.
U svakom slučaju, Trampova odluka da zatraži istragu pokazuje njegovu odlučnost da se suoči sa pitanjem koje direktno pogađa svakodnevni život Amerikanaca. Kako se situacija bude razvijala, biće interesantno pratiti kako će naftne kompanije odgovoriti na ove optužbe i kakve će posledice to imati na tržište i potrošače.
Dok se čekaju rezultati istrage, potrošači će i dalje pratiti cene goriva, nadajući se da će se situacija poboljšati i da će konačno doći do smanjenja cena na benzinskim pumpama.
