Generacija Z u Srbiji koristi veštačku inteligenciju (AI) gotovo rutinski, sa više od 80% mladih koji je vide kao deo svakodnevice. Skoro polovina njih koristi AI svakog dana, a njena upotreba se ne ograničava samo na pomoć u obrazovanju ili poslu. Mladi sve više koriste AI za kreativne ideje, organizaciju svakodnevnih obaveza, donošenje odluka, pa čak i kao podršku u ličnim situacijama.
Međutim, iako je AI prisutan u svakodnevnom životu, poverenje u informacije koje dolaze od AI alata nije bezrezervno. Samo trećina mladih u potpunosti veruje tim informacijama, dok ostali dodatno proveravaju. Ovaj paradoks, gde je AI deo rutine, ali ne i izvor bezuslovnog poverenja, otkriva prvo regionalno istraživanje o odnosu Generacije Z prema veštačkoj inteligenciji, koje su sprovele agencije McCann Beograd i UM Beograd, članice AMA Group. Pored Srbije, istraživanje obuhvata još šest tržišta u regionu i pokazuje složen odnos ove generacije prema AI.
Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u agencijama McCann, ističe da generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele sami da procene šta je relevantno i autentično, što je ključno za razumevanje generacije koja je odrasla uz tehnologiju, ali joj ne veruje slepo.
Kada govorimo o AI-u, mladi najčešće misle na ChatGPT. Ovaj alat koristi skoro 90% ispitanika, dok su drugi alati mnogo manje zastupljeni. ChatGPT je toliko prisutan među mlađim pripadnicima Generacije Z da se često koristi kao sinonim za veštačku inteligenciju.
Iako je AI postao deo svakodnevice ove generacije, način na koji ga koriste varira. Devojke se češće obraćaju AI alatima kada traže pomoć u komunikaciji, savete o zdravlju, ishrani ili ličnim dilemama. Mladići, s druge strane, češće koriste AI za finansijske teme. Razlike u korišćenju se ogledaju i u stepenu poverenja; devojke često prilagođavaju AI odgovore svojim prethodnim saznanjima, dok ih mladići prihvataju direktnije.
Oprez prema AI-u nije vidljiv samo u proveravanju informacija. Bez obzira na to što ga redovno koriste, mladi ne doživljavaju AI kao nezamenljiv. Gotovo 90% ispitanika tvrdi da bi moglo da funkcioniše i bez njega, što sugeriše da prva potpuno digitalna generacija možda već oseća zasićenje tehnologijom. Njihove glavne brige nisu usmerene na AI, već na neizvesnost, pritisak i izazove sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu. Podatak da 69% mladih želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta ne ukazuje na odbacivanje tehnologije, već na potrebu da se u digitalnoj svakodnevici sačuvaju originalnost, bliskost i kreativnost.
Uprkos širokoj upotrebi veštačke inteligencije, jasno je da postoji potreba za ravnotežom između tehnologije i ljudskih odnosa. Generacija Z traži načine da iskoristi AI kao alat koji će im pomoći, ali ne i kao zamenu za ljudsku interakciju. Ovo istraživanje otkriva da su mladi svesni potencijala i ograničenja AI-a, čime pokazuju visoku svest o sopstvenim potrebama i željama u svetu prepunom tehnologije.
U zaključku, veštačka inteligencija se ne može smatrati samo alatom već i fenomenom koji oblikuje svakodnevni život Generacije Z. Njihov odnos prema AI-u je složen i višedimenzionalan, sa jasnim naglaskom na kritičko razmišljanje i potrebu za ljudskom povezanošću. Ova generacija pokazuje da, iako su odrasli u digitalnom dobu, ne žele da zaborave vrednost ličnih odnosa i autentičnosti u svom svakodnevnom životu.
