Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, nedavno je preuzeo ulogu glavnog kočničara evropskog puta države, što je izazvalo oštru kritiku od strane ministarke evropskih poslova, Maide Gorčević. Njena izjava usledila je nakon što je Milatović odlučio da vrati 25 usvojenih zakona parlamentu na ponovno razmatranje. Prema njenim rečima, ovo ne znači dodatnu raspravu, već odlaganje usvajanja zakona koji su bili u proceduri mesecima i dobili su pozitivno mišljenje Evropske komisije.
Gorčević je naglasila da dela pokazuju koliko je neki politički akter posvećen evropskom putu, ističući da je u mandatu ove Vlade neophodno zatvoriti 30 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. U tom kontekstu, ona je izrazila zabrinutost zbog postupaka koji, po njenom mišljenju, nanose štetu kako aktuelnoj Vladi, tako i državi i njenim evropskim integracijama.
Milatović je, s druge strane, obrazložio svoju odluku o vraćanju zakona time da želi da poslanici imaju priliku da ih detaljno pročitaju i razmotre. On je naglasio da evropske reforme ne podrazumevaju samo puko dizanje ruku u parlamentu, već i ozbiljnu diskusiju o zakonima koji se usvajaju. Ovakav stav je izazvao dodatne kritike, jer je Ministarstvo finansija ukazalo da su svi zakoni koje je predložilo pripremljeni u skladu sa važećim procedurama i evropskim standardima.
U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da ponovno vraćanje zakona u proceduru može ugroziti institucionalnu efikasnost i usporiti evropsku agendu Crne Gore. Takav potez, prema njihovim rečima, šalje negativan signal u trenutku kada je Crnoj Gori potrebna jasna politička volja za ubrzanjem evropskih integracija.
Osim toga, nekoliko nevladinih organizacija je izrazilo zabrinutost zbog Milatovićeve odluke, smatrajući je ozbiljnom institucionalnom opstrukcijom evropskih integracija. NVO su ukazale na to da se radi o beskruplozi vlasti koja teži da usvoji zakone bez javne rasprave, što je karakteristika autoritarnih praksi, a ne države koja teži članstvu u Evropskoj uniji. Ove izmene zakona, kako ističu, nisu neophodne za proces pridruživanja EU i nisu usaglašene sa evropskim standardima.
Pored zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost i unutrašnjim poslovima, koji su izazvali posebnu pažnju, potpredsednik Vlade za ekonomsku politiku i ministar ekonomskog razvoja, Nik Đeljošaj, takođe je izrazio zabrinutost zbog Milatovićeve odluke. On je naglasio da takav potez može ozbiljno ugroziti evropski put Crne Gore.
U vezi sa ovim pitanjem, NVO su zatražile da se predlozi zakona hitno skinu sa dnevnog reda parlamenta dok se ne pribavi konačno mišljenje Evropske komisije. Takođe, naglasili su potrebu za potpunim usaglašavanjem ovih zakona sa evropskim i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratskog nadzora bezbednosnog sektora.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Crna Gora ima ambiciju da postane članica EU, a uspeh u ovom procesu zavisi od sposobnosti vlasti da implementira potrebne reforme. Svaki korak unazad, kao što je vraćanje usvojenih zakona, može dodatno usporiti napredak i izazvati sumnju u posvećenost evropskim vrednostima.
Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti kako će se odvijati dijalog između različitih političkih aktera i da li će se pronaći rešenje koje će omogućiti nastavak evropskog puta Crne Gore. Za građane, ovo je od suštinskog značaja, jer će im omogućiti da uživaju u benefitima članstva u Evropskoj uniji, uključujući unapređenje ljudskih prava, ekonomsku stabilnost i bolju budućnost.
