Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, suočava se s ozbiljnim optužbama nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) utvrdila da je prekršio zakon jer nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja u svom godišnjem izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu. Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti i političkih analitičara, s obzirom na to da se radi o visokom javnom funkcioneru.
Prema odluci koju je ASK donela 23. juna 2026. godine, Đukanović je dostavio nepotpune i netačne podatke o svojoj imovini. Iako je bio dužan da prijavi svu pokretnu imovinu koja podleže obavezi registracije kod nadležnih organa, on je izostavio značajan deo svog arsenala oružja različitih marki i kalibara. Među neprijavljenim oružjem nalaze se puške modela „merkel 140E“ i „merkel K1“, kao i pištolji i revolveri poznatih marki kao što su „smith & wesson“, „beretta“, „caracal“, „magnum research desert eagle“, „zastava CZ99“, kao i „north american arms“ mini revolver.
ASK je pokrenula postupak po službenoj dužnosti nakon provere podataka iz službenih evidencija. Đukanovićev punomoćnik je u pisanom izjašnjenju naglasio da stranka ne spori vlasništvo nad navedenim oružjem, ali je istakao da nije bilo namere skrivanja imovine ili izbegavanja zakonskih obaveza. On je takođe naveo da su nastale „procesne nejasnoće“ zbog vremena koje je prošlo od pokretanja postupka, tvrdeći da je nastupila zastare.
Međutim, ASK je odbacila ove navode, naglašavajući da se od javnog funkcionera kao što je Đukanović očekuje viši standard postupanja i transparentnosti u odnosu na prosečne građane. U svojoj odluci, Agencija je istakla da se neprijavljivanje oružja ne može posmatrati kao običan previd, posebno imajući u vidu da je Đukanović bio u obavezi da podnosi izveštaje od 2016. godine.
ASK je ukazala na to da rokovi za pokretanje postupka nisu istekli, kao i da se ne može prihvatiti tvrdnja o previdu s obzirom na to koliko je dugo Đukanović bio na javnim funkcijama. U odluci se navodi da namera nije presudni faktor u utvrđivanju kršenja Zakona o sprečavanju korupcije. Agencija je podsetila da su javni funkcioneri obavezni da dostave tačne i potpune podatke o svojoj imovini, uključujući pokretne stvari koje podležu obavezi registracije.
S obzirom na sve navedeno, ASK je zaključila da Đukanović nije postupao sa „posebnom pažnjom, savesnošću i odgovornošću“ koju zahteva njegova funkcija predsednika države. Ova situacija dodatno komplikuje njegovu političku karijeru, naročito u trenutku kada se Crna Gora suočava s brojnim izazovima u pogledu vladavine prava i transparentnosti.
Đukanović ima pravo da uloži pravni spor protiv ove odluke pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana od dana prijema rešenja. Očekuje se da će ovaj slučaj izazvati dalju raspravu o odgovornosti javnih funkcionera i primeni zakona o sprečavanju korupcije u zemlji.
U kontekstu šireg političkog okvira, ovaj incident ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću u radu javnih funkcionera. Građani Crne Gore, kao i međunarodna javnost, prate razvoj situacije s posebnim interesovanjem, s obzirom na to da se radi o bivšem predsedniku koji je imao značajan uticaj na politički život zemlje tokom svoje karijere.
Sve u svemu, slučaj Milo Đukanovića može biti ključan test za institucije koje se bore protiv korupcije u Crnoj Gori, kao i za buduće vođenje politike u zemlji. Da li će ovaj slučaj dovesti do promene u načinu na koji se javni funkcioneri ponašaju prema svojim obavezama ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno: pitanje transparentnosti i odgovornosti ostaje u središtu političkog dijaloga u Crnoj Gori.
